Potsdam (Nemačka): Palate u kojima je menjan svet 1Foto: Pixabay/Susanne906

Na panou namenjenom informisanju turista, u ulici Vilhelmštrase broj 77 u Berlinu, nalaze se fotografije palate, koja se na tom mestu nekada nalazila.

Stara Rajhskancelarija, Bizmarkova rezidencija, bila je mesto održavanja Berlinskog kongresa 1878. godine, na kome je Srbiji priznata nezavisnost.

Pored nje nalazila se monstruozna palata vođe Trećeg rajha u kojoj je krojena sudbina sveta u Drugom svetskom ratu.

Tu je sada stambeni blok i parking, a iznad famoznog bunkera, u kome je diktator okončao život, dečje igralište. O

dluke koje su menjale svet nisu donošene samo u nemačkoj prestonici, već i u idiličnom okruženju letnjih rezidencija pruskih kraljeva i nemačkih careva u obližnjem Potsdamu, udaljenom od Berlina tridesetak kilometara.

Vladari iz dinastije Hoencolerna su u ovom kraju, bogatom jezerima i šumama, izgradili nekoliko palata, koje su pošteđene rušenja i neposredno svedoče o istoriji.

Prvu letnju palatu u Potsdamu izgradio je pruski kralj Fridrih Veliki, sredinom 18. veka. Prizemnoj rokoko palati, na bregu iznad terasastog vinograda, vladar je dao francusko ime Sansusi – „Bez brige“. Okružen filozofima – prosvetiteljima (Volter je tu živeo nekoliko godina) i umetnicima, praćen omiljenim psom, kralj je razmišljao i komponovao u pauzama od osvajanja okolnih teritorija.

Od vinograda, kompleks je proširen na veliki park sa manjim palatama, zimskom baštom, umetničkom galerijom i kineskim paviljonom.

Kao simbol pruskog militarizma, kralj je sahranjivan više puta, saglasno željama potonjih sledbenika, da bi najzad našao bezbrižan mir na travnjaku iznad vinograda, kako je i sam želeo, pored onog istog psa.

U travi je samo ploča sa njegovim imenom, na koji posetioci stavljaju cveće i – krompir. Kralj je, naime, uveo krompir kao obaveznu hranu Nemaca.

Na vrhuncu vojničke slave Fridrih Veliki je u parku Sansusi sagradio Novu palatu, raskošnu baroknu građevinu, koja je trebalo da bude simbol nove pruske moći. Tu su i potonji vladari primali strane izaslanike, priređivali balove i bankete. U njoj je poslednje godine svoje vladavine proveo pruski kralj i nemački car Vilhelm Drugi.

U ovoj palati primio je vest o austrougarskom ultimatumu Srbiji i tu je potpisao deklaraciju o ulasku Nemačke u Prvi svetski rat, koji je srušio i njegovo carstvo, kao i rusko, austrougarsko i osmansko. Svojom abdikacijom okončao je vladavinu Hoencolerna, dugu tri stotine godina.

Vilhelm Drugi je u toku rata izgradio palatu u engleskom seoskom stilu za svog naslednika i snahu – Cecilienhof. U ovoj palati je 1945. održana Potsdamska konferencija na kojoj je stavljena tačka na nemačke snove o vladanju svetom, a Japanu upuće ultimatum da okonča rat.

Staljin, Truman i Čerčil (kasnije Atli) doneli su odluke kojima je Nemačka izgubila osvojene teritorije, kojima je podeljena, denacifikovana i demokratizovana. Evropa je osećala posledice konferencije narednih pedeset godina.

Pored Cecilijinog dvorca na obali jezera Jungfernze, u nekadašnjoj carskoj mlekari, sada je restoran. Nije teško pogoditi da smo naručili ovdašnje specijalitete – čorbu od krompira i rinflajš sa krompirom.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.