Pravilo „jedan obrok dnevno“: Konklava i zanimljivosti o izboru pape koje verovatno niste znali

Konklava se održava vekovima, a kroz istoriju je prate brojne zanimljive i neobične epizode.

Donosimo vam neke od najzanimljivijih činjenica iz istorije papinskih konklava, piše Index.hr.

Najduža konklava u istoriji

U 13. veku, izbor naslednika pape Klementa IV trajao je skoro tri godine – tačnije 1006 dana – što je čini najdužom konklavom u istoriji Katoličke crkve. Upravo iz tog događaja potiče pojam konklava, što znači „pod ključem“. Kardinali okupljeni u Viterbu, severno od Rima, toliko su odugovlačili da su ih ogorčeni građani zaključali u prostoriju.

Tajno glasanje kojim je izabran papa Grgur X. trajalo je od novembra 1268. do septembra 1271. Bio je to prvi put da je papa izabran kompromisom, nakon dugog sukoba između pristalica papstva i Svetog rimskog carstva.

Pravilo „jedan obrok dnevno“

Grgur X. je izabran tek nakon što su građani Viterba skinuli krov sa zgrade u kojoj su kardinali boravili i sveli im ishranu na hleb i vodu kako bi ih naterali da donesu odluku.

U želji da spreči slične situacije ubuduće, Grgur X. je 1274. godine dekretom propisao da kardinali dobijaju samo jedan obrok dnevno ako konklava potraje duže od tri dana, a samo hleb, vodu i vino ako traje duže od osam dana. Ovo pravilo je kasnije ukinuto.

Najkraća konklava u istoriji

Pre 1274. godine dešavalo se da papa bude izabran istog dana kada bi njegov prethodnik preminuo. Nakon toga uvedeno je pravilo čekanja najmanje 10 dana pre prvog glasanja, koje je kasnije produženo na 15 dana kako bi svi kardinali stigli u Rim.

Najbrža konklava koja je poštovala pravilo od 10 dana održana je 1503. godine, kada je papa Julije II. izabran za svega nekoliko sati, prema rečima vatikanskog istoričara Ambrođa Pjacconija. U novije vreme, papa Franjo je izabran 2013. u petom krugu glasanja, Benedikt XVI. 2005. u četvrtom, a Pije XII 1939. u trećem.

Prva konklava u Sikstinskoj kapeli

Prva konklava održana pod čuvenim Mikelanđelovim freskama u Sikstinskoj kapeli dogodila se 1492. godine. Od 1878. ta kapela je postala zvanično mesto održavanja svih konklava.

Tokom konklave, kardinali spavaju u obližnjem hotelu Domus Sanctae Marthae ili u nekoj od susednih rezidencija.

Alternativne lokacije konklava

Većina konklava održana je u Rimu, ali neke su se odvijale i van Vatikana. Četiri su održane u Papskoj palati na Kvirinalu, a tridesetak u drugim rimskim crkvama poput Lateranske bazilike svetog Jovana ili crkve Santa Marija sopra Minerva.

Ukupno je 15 konklava održano izvan Rima i Vatikana, uključujući gradove Viterbo, Peruđu, Areco i Veneciju u Italiji, kao i Konstanc u Nemačkoj i Lion u Francuskoj.

Higijenski izazovi

Zatvoren karakter konklave bio je i zdravstveni izazov za kardinale. Pre izgradnje Doma svete Marte 1996. godine, spavali su na ležajevima u prostorijama uz Sikstinsku kapelu. Konklave iz 16. i 17. veka opisane su kao „odvratne“ i „smrdljive“, a postojala je i zabrinutost zbog mogućih epidemija, naročito leti, piše istoričar Majls Patenden.

Zatvoren prostor i manjak ventilacije dodatno su pogoršavali situaciju, a neki kardinali su iz konklave izlazili bolesni – ponekad i ozbiljno.

Zavet tajnosti

Isprva izbori za papu nisu bili naročito tajni, ali nakon najduže konklave u Viterbu javila se bojazan od političkog mešanja. Grgur X. tada je naredio da kardinali moraju biti zatvoreni cum clave („pod ključem“) dok ne izaberu novog papu.

Cilj je bio stvoriti potpuno izolovano okruženje u kojem bi kardinali mogli neometano donositi odluke, vođeni Božjom voljom. Tokom vekova, različiti pape su menjali i pooštravali ova pravila, naglašavajući važnost tajnosti.

Najmlađi i najstariji pape

Papa Jovan XII. izabran je 955. godine sa samo 18 godina. Najstariji pape bili su Celestin III (izabran 1191) i Celestin V (izabran 1294), obojica u gotovo 85. godini života. Benedikt XVI je imao 78 godina kada je izabran 2005. godine.