Prvi znak demencije može da se javi i 20 godina pre dijagnoze

Novi podaci pokazuju da prvi znaci mogu uključivati nešto što većina ljudi ne bi povezala sa ovom bolešću: probleme sa prostornom percepcijom.

Teškoće sa snalaženjem u prostoru, osećaj da se lako izgubimo na poznatim mestima ili navika da nesvesno stojimo preblizu drugima – sve su to rani simptomi koji, prema rečima stručnjaka, mogu ukazivati na budući razvoj Alchajmerove bolesti, prenosi index.hr.

Mozak šalje upozorenja mnogo pre nego što se javi zaboravnost

Naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država otkrili su da Alchajmerova bolest ima dve faze. Prva je takozvana „tiha“ ili „nevidljiva“ faza, koja može početi i do 20 godina pre nego što se postavi zvanična dijagnoza. U toj fazi dolazi do oštećenja samo malog broja neurona, uglavnom u delu mozga koji je zadužen za prostornu orijentaciju.

Zbog toga mnogi oboleli u početku primećuju da se češće gube, zaboravljaju gde su parkirali automobil ili imaju problema sa praćenjem navigacije, iako im je pamćenje naizgled još uvek očuvano.

Tek u drugoj fazi dolazi do nakupljanja štetnih proteina (tau i amiloid) u mozgu, što dovodi do pojave tipičnih simptoma demencije – poput zaboravnosti, problema sa govorom i otežanog razmišljanja.

Rano otkrivanje može usporiti ili sprečiti bolest

Trenutno su u toku istraživanja koja za cilj imaju razvoj metoda za što ranije otkrivanje promena u mozgu. Ukoliko bi bolest mogla da se prepozna još u tihoj fazi, postojala bi šansa da se njen napredak uspori ili čak potpuno spreči.

Zato stručnjaci naglašavaju koliko je važno obratiti pažnju na suptilne promene u svakodnevnom funkcionisanju – naročito kod osoba koje u porodici imaju slučajeve Alchajmerove bolesti. Nedavno istraživanje iz Južne Koreje pokazalo je da osobe sa metaboličkim sindromom imaju znatno veći rizik od razvoja demencije, posebno kada su istovremeno prisutni povišen krvni pritisak, šećer, trigliceridi i višak kilograma.

U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, broj osoba sa dijagnozom demencije u stalnom je porastu, a očekuje se da će do 2040. godine taj broj značajno narasti. Upravo zbog toga, ulaganje u edukaciju, rano prepoznavanje simptoma i podizanje svesti o važnosti zdravih životnih navika postaje sve važnije.