Jezero u Srbiji sa dva imena koje je nastalo za jednu noć: Stanovništvo nekad verovalo da na dnu leži veliko blago 1Foto: J. B. K.

U zaleđu Dunava, u brdima iznad Donjeg Milanovca skriveno je jezero sa dva imena – Zlatno ili Balta alu Šontu na vlaškom jeziku. Osim dva imena i više legendi koje se vezuju za ovo jezero, posebno je i po tome što je nastalo za jednu noć.

Balta alu Šontu na vlaškom jeziku ili u prevodu Šontino jezero ili Šontina bara prirodno je jezero površine 5.227m², najveće dubine 11,6m i nalazi se na 268 m.n.v., 3,5km južno od Donjeg Milanovca, kaže Vikipedija.

Oblika je nepravilne elipse, izdužene od juga prema severu i po načinu postanka, pripada urvinskom tipu jezera, koja nastaju pregrađivanjem rečnih dolina urvinskim materijalom.

U slučaju Zlatnog jezera to se desilo preko noći i o ovom jezeru je prema istraživanju istoričara Miloša Petrovića, visokotiražni jugoslovenski dnevni list ,,Vremeˮ je 1936. godine objavio članak.

O donjomilanovačkom jezeru ,,koje je prekonoć postaloˮ i ,,krije prema narodnom verovanju veliko blago na svome dnuˮ pisao je novinar Vojin M. Đorđevića.

,,O jezeru i njegovom postanku kruže mnoga predanja, u najčešćim slučajevima – neverovatna. Međutim, jedno je tačno, mada i to izgleda nepojmljivo, da je jezero postalo za jednu noć. Posle jednog zemljotresa 1893. godine čitavo jedno brdo, zajedno sa salašima, čobanima i stadom odronilo se. Naišla je voda, koja je preko noći ispunila prostor današnjeg jezera. Jezero je u obliku levka. Računa se da njegova najveća dubina po sredini iznosi oko 20 metara. Ljudi koji pamte položaj ovog mesta pre stvaranja jezera pričaju, da su se tu nalazili neki izvori i potoci. Oni svakako i sada još postoje u dubinama njegovim, a tom tvrđenju ide u prilog činjenica što jezero otiče sa severne strane” deo je teksta Đorđevića objavljenog u “Vremenu”.

Ime Baltu alu Šontu jezero je po predanju dobilo po nadimku nekadašnjeg vlasnika koji je šontao (ćopao) ali su mnogo zanimljivije legende vezane za drugo ime – Zlatno jezero.

Novinar “Vremena” je u svom tekstu pribeležio da su po narodnom predanju, koje se održava u ovom kraju, “neki čobančići, naišli u jednoj bukvi, u blizini jezera, na veliku količinu rimskih zlatnika”.

Đorđević piše dalje da su u igri i ne znajući vrednost pronađenih zlatnika, čobančići sve zlatnike pobacali u jezero i da ovdašnje stanovništvo veruje da na dnu jezera leži veliko blago.

Jezero u Srbiji sa dva imena koje je nastalo za jednu noć: Stanovništvo nekad verovalo da na dnu leži veliko blago 2
Foto: Wikimedia / Santorini85

“Koliko se veruje u ovu priču, najbolje svedoči slučaj, koji se nedavno odigrao. Donjomilanovački trgovac Кarlo Josipović došao je na ideju da isuši jezero i, kako uveravaju, o tome podneo projekat i molio odobrenje od nadležne vlasti. Glavni cilj, ustvari, bio mu je da se dokopa “blaga” koje leži na dnu jezera, ali, da se Vlasi ne sete, kao razlog za isušivanje naveo je potrebu za navodnjavanjem okoline. Ovu ideju vlasti nisu prihvatile, i tako je projekat g. Josipovića propao. Drugi predlažu da se u svrhu pronalaženja zlata pozovu gnjurci, a neki nalaze da je mnogo korisnije da se ispitaju mogućnosti kako bi se jezero iskoristilo za električnu centralu koja bi strujom snabdevala ne samo Donji Milanovac već i okolna selaˮ – navedeno je u tekstu obajveljenog u listu “Vreme” 1. septembra 1936. godine, a do koga je svojim istraživanjem došao istoričar Miloš R. Petrović.

Zlatno ili jezero Baltu alu Šontu danas je deo turističke ponude Nacionalnog parka ,,Đerdapˮ.

Do jezera vodi uređena pešačka staza i za đezdesetak minuta lake šetnje stiže se do obala Zlatnog jezera koje je verovatno zlatno ime dobilo zahvaljujući legend o izgubljenom blagu.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.