Vatikan (1): Jedan zanimljivi bareljef 1Foto: Branko Vasiljević

Vatikanski muzeji su trezor najvećih umetničkih dela čovečanstva. U nevelikom prostoru grada-države ima ih dvadeset šest i potrebno je neograničeno vreme da se uživa u kolekcijama.

Autor ovog zapisa nije istoričar umetnosti i čitaocima ne može pružiti nadahnuti opis pojedinih umetničkih dela; zadržaće se samo na jednom, koje je steklo slavu koja nadilazi njegov umetnički domet. Uostalom, to pokazuje i okruženje u kome se nalazi, u muzeju Kjaramonti.

Ovaj vatikanski muzej smešten je u dugačkom hodniku koji povezuje palatu Belvedere sa vatikanskim palatama.

U Belvederu se nalazi muzej Pio Klementino sa čuvenim Osmougaonim dvorištem, u kome su skulpture Apolona Belvederskog, Laokona i Kanovinog Perseja Pobednika.

U njemu je i Galerija grčkog krsta, sa porfirnim sarkofazima Svete Jelene i Konstance, majke i ćerke Konstantina Velikog. Na suprotnom kraju lođe, u vatikanskim palatama su Sikstinska kapela i Rafaelove sobe.

Muzej Kjaramonti posvećen je rimskim skulpturama – bistama vladara, nadgrobnim spomenicima, profanim skulpturama, mitološkim figurama i reljefima.

Raspored eksponata urađen je tako da su uporedo izložena i majstorska dela (nekoliko) i dela drugorazrednih umetnika.

Među nebrojenim bistama, od kojih većina nema imena, na zidu lođe slučajno sam primetio maleni bareljef, u kome su isklesane dve devojke u hodu i ruka sa krčagom treće, koja nedostaje, jer je bareljef oštećen.

Mermer je rimska kopija grčkog originala, verovatno iz četvrtog veka pre naše ere, i predstavlja boginje rose. Prva devojka ima karakterističan položaj desnog stopala, skoro vertikalno podignutog u hodu.

Možda se i ne bih zadržao na bareljefu, da nije bilo kratkog teksta, koji je ukazivao na ime devojke – Gradiva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.