Rat i mir na krovu sveta 1Foto: Steven Lasry/Unsplash

Međutim, prvi put, još od rata 1962. godine, u fizičkom sukobu između ove dve nuklearne sile sa najmnogoljudnijim armijama na svetu došlo je i do smrtnih ishoda.

Uprkos bilateralnim sporazumima iz 1988. i 1996. godine i ustaljenom običaju da u himalajskom pograničnom području sukobljene strane ne koriste vatreno oružje, indijska vlada je saopštila da je u poslednjem u nizu sukoba poginulo 20 pripadnika njenih oružanih snaga.

Do okršaja je došlo 15. juna ove godine u stenovitoj i teško pristupačnoj regiji Ladak (odnosno Aksaj Čin – u zavisnosti od tumačenja sukobljenih strana) na zapadnoj strani Himalaja, na nadmorskoj visini od preko 4000 metara.

Između Indije i Kine već više od pola veka postoji nerešen spor vezan za tri i po hiljada dugu granicu na Himalajima – za obe strane, vojno i ekonomski strateški značajnoj pograničnoj zoni.

Rat i mir na krovu sveta 2

Naime, u blizini takozvane „linije stvarne kontrole“, Indija je nedavno otvorila saobraćajnicu koja povezuje pogranične karaule sa vojnom bazom u Galvanskoj dolini.

Sa druge strane, Kina u tome vidi pretnju po svoje ekonomske i političke interese s obzirom da u neposrednoj blizini obezbeđuje jedan od ključnih koridora svog novog puta svile (Pojas i put), u koji je investirala više od 70 milijardi dolara.

Jedan ugledni naučnik nedavno je izneo (u političkom kontekstu) nesvakidašnji predlog rešenja ovog dudogodišnjeg spora koji bi mogao da preudupredi slične sukobe u budućnosti.

Krajem juna, časopis Nejčer objavio je inicijativu za proglašenje Himalaja zaštićenim rezervatom prirode indijskog istraživača Maharaja K. Pandita, profesora Univerziteta u Nju Delhiju, član indijske Akademije nauka i gostujućeg profesora na Univerzitetu Harvard i Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.

Kao ekolog i multidisciplinarni naučnik koji je proveo decenije istražujući biodiverzitet Himalaja, Pandit je predložio da se milioni dolara namenjeni održavanju vojne infrastrukture na obroncima najmasivnijeg planinskog venca na svetu preusmere na očuvanje životne sredine i održivost lokalnih ekosistema.

Kao primer dobre prakse naveo je obrazovanje Komisije za očuvanje reke Mekong, kao rezultat multilatelarne saradnje Laosa, Kambodže, Vijetnama i Tajlanda, ali i zaštićene prirodne celine na Grenlandu (površine od 979.000 kvadratnih kilometara) i u Rosovom moru u oblasti Antartika (zaštićene površine od oko milion i po kvadratnih kilometara) – čije vode deli 25 okolnih država.

Panditovov predlog je da buduća zaštićena zona na Himalajima obuhvati teritoriju od oko 740.000 kvadratnih kilometara, na nadmorskoj visini između 4200 i 4600 metara.

Time bi se, kako navodi, rešio ne samo aktuelni i svaki potencijalni konflikt na ovom području, već bi obustava zahtevnih infrastrukturnih radova i demilitarizacija ujedno doprineli opstanku mnogobrojnih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su neke jedinstvene u svetu, poput snežnog leoparda (Panthera uncia), himalajske plave ovce (Pseudois nayaur) ili retke biljke iz familije ljutića (Coptis teeta), koja se koristi kao antimalarijski lek.

Kao neko ko je dugo istraživao ekološke posledice izgradnje rečnih brana i krčenja šuma, kao i erozivne pojave i klimatske promene na Himalajima, Pandit ističe da je osim prirodnih resursa ugrožen i opstanak malobrojnih ljudskih zajednica.

Naime, kako kaže, uništavanjem i nesatankom brojnih lekovitih biljnih vrsta, koje zbog udaljenosti zdrastvenih ustanova predstavljaju osnovni medicinski resurs, lokalnom stanovništvu uskraćuje se i najosnovniji oblik privredne delatnosti.

Pandit smatra i da su Himalaji nalik izolovanim ostrvima i da su zbog toga dragoceni za proučavanje evolutivnih procesa, poput specijacije.

„Sanjam o tome da se himalajske planine preobraze u mirni rezervat prirode i da se ogromna javna sredstva koja se troše na rešavanje sukoba umesto toga ulažu u zdravstvenu infrastrukturu, obrazovanje, očuvanje prirode i opštu dobrobit. Možda će ova vizija nadahnuti one koji s nestrpljenjem pokušavaju da donesu mir na krov sveta“, zaključuje svoju „inicijativu“ ugledni naučnik.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.