leblebijeFoto: EPA-EFE/REHAN KHAN

Priča o farinati (brašnenoj kaši od leblebija) počinje pre osam vekova, da budemo precizniji pre 737 godina. Da budemo još precizniji, tačno 6. avgusta 1284, tokom proslave Svetog Siksta, sveca zaštitnika Pize.

I farinata je napravljena greškom, tokom jedne pomorske bitke.

Tog davnog dana u vodama podvodnih sprudova Melorije, u blizini Livorna, u Toskani, đenovljanska flota predvođena Obertom Doriom, poznatim političarem i đenovljanskim admiralom, suočila se sa pizanskom flotom.

Đenova je ubedljivo pobedila Pizu, zahvaljujući i pomoći trideset galija koje je predvodio Benedeto Zakarija, a koje su u početku bile sakrivene iza rta Montenero, i pojavile se tek kad je bitka počela, ojačavši na taj način đenovljansku flotu na moru i iznenadivši Pizance.

Bio je to pravi pokolj: poluuništena pizanska flota brojala je 5.000 mrtvih i 12.000 zarobljenih okovanih u lance i odvedenih u Đenovu, gde je većina njih umrla u mukama i od bolesti, a da niko od njih nije nikad bio oslobođen.

Tokom putovanja od Pize do Đenove, jedna galija sa zarobljenicima zaostade za ostalima i završi usred morske oluje koja je uzdrmala potpalublje, nakon čega su se porazbijali ćupovi s uljem, otvorili i pocepali džakovi s leblebijom koja se pomešala sa prolivenim uljem i morskom vodom.

Kad je prošla oluja, đenovljanski mornari, kako ne bi bacili tu kašu, odlučiše da je daju okovanim zarobljenicima koji su veslali.

Bilo je onih koji su odbili da jedu taj žuti pire, ali su ga najgladniji svakako jeli i, na veliko iznenađenje zarobljenika i đenovljanskih mornara, kaša je imala odličan ukus!

To isto veče odlučiše čak da je podgreju za večeru. To veče su, tokom pripremanja kaše na vatri, koristili bakrene štitove koji su ostali na brodu posle borbe između đenovljanske flote i saracenskih brodova: bili su to okrugli bakreni štitovi koje su zvali „teestoh“.

Večera je bila odlična, a teški bakreni štitovi postali su tako prototip za „testo“ – bakarne tave koje se i danas koriste za stavljanje farinate u peć.

Farinata se u narednim vekovima proširila na razne zemlje Mediterana, a pod nazivom „fainà“ čak i na južnu Ameriku, nakon emigracije hiljada stanovnika Ligurije. U Montevideu, u Urugvaju, 27. avgusta se, već više od sto godina, slavi „El dìa del autèntico fainà“.

Pravljenje farinate je veoma jednostavno: u posudu (po mogućstvu okruglu i od bakra) stave se jedna četvrtina brašna, tri četvrtine vode, hladno ceđeno maslinovo ulje i so. Ova četiri sastojka stave se u peć na, po mogućstvu, maslinova drva, gde se međusobno sjedinjuju. Kašu je najbolje jesti vrelu, dok se puši, jer toplota doprinosi kvalitetu njenog ukusa. Još je bolje konzumirati je uz čašu dobrog belog vina.

Farinata danas predstavlja još jedan u nizu brojnih primera jedinstvenosti i kvaliteta jednostavne i primarne narodne kuhinje.

Prevela: Jelena Drljević

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.