Retko posećivane lepote

Nekadašnjoj neprikosnovenoj kraljici mora danas nesagledive kolone poklonika prilaze šest kilometara dugačkim malo mostom – malo nasipom iz pravca Mestre gde je tlo već sigurno i nigde nije ispresecano kanalima. Sa prijateljima sam boravio u hotelu „Akvileja“ gde sa vrata uskačeš u krevet, a ući i izaći iz kupatila ravno je alpinističkim poduhvatima, bolje kazano mukama. Tek da se zna, ime hotela skrnavi samo mesto Akvileju koja je među najpoznatijim mozaičkim kompleksima u svetu, a gde često odlazim kod prijateljice Brune Đismano.
Provlačeći se u vaporeti između ostrva i ostrvaca možete da se divite Buranu i Lidu, a začas ste na Obali robova, Trgu svetog Marka; Duždevoj palati i stotinu metara visokom zvoniku koji se jednom, ne baš davno i srušio, gotovo je nemoguće prići od silnih turista koji samo naviru i naviru sa svih strana, smatrajući se pomalo obmanuti kako je ovo najznačajnija turistička atrakcija stare dame Venecije, koja tu, nadohvat ruke ima jedno od najsvetijih mesta na svetu – na levoj obali Kanala Grande je crkva Santa Maria dela Salute.
Ljiljana, moja prijateljica, i njena kćerka Sanja odjednom se gube u gužvi. To je za mene ipak prilika da krenem tamo gde uvek žurno odlazim. Uz izvikani „Haris“ bar do Akademije, gde prelazim preko mosta i spletom ulica dolazim do „palaco“ Pegi Gugenhajm, jedne od najbriljantnijih kolekcija savremene umetnosti. Začas, od nje do Santa Maria dela Salute, pa onda sa nekim samo meni znanim spletom uličica izlazim na molo i dugim putem žurim do San Sebastiana zbog koga sam uvek tako tužan kako ga malo ljudi obilazi, a unutra je sve u znaku Veroneza.
Odatle žurim prema trgu San Toma, em je to naša porodična slava, em je to jedan od najmirnijih i meni najlepših trgova u Veneciji. Prelazim Rialto gde je uvek gužva oko malih zlatarskih radnji, a mene više privlači pijaca iako nemam baš najprijatnija iskustva sa njom, jednom je tu baš eksplodirala bomba dok sam nešto brljao po tezgama.
Pa sva ta sila palata, Jevrejski geto, toliko puta u literaturi pominjani hotel „Danieli“ i tako dalje redom sve do silne kičaste robe, najčešće plastike koju na sve strane prodaju Kinezi, do uniženog lava svetog Marka koji se na sve strane deli kao metalni odlivak. I silne poplave, i njena delikatna ravnoteža, šta je sve to prema njenom jedinstvenom mestu u svetu gde se sve menja, samo njena lepota ostaje.