Samit u Glazgovu - istorijski sporazum ili još jedna runda ispraznog blebetanja 1Foto: EPA-EFE/ROBERT PERRY

Dogovorom koji je postignut u subotu uveče u Glazgovu završena je 26. Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26).

Pregovori su trajali jedan dan duže nego što je bilo planirano, a nakon dosta obrta i sporenja oko pojedinih formulacija na kraju su se delegacije svih 197 zemalja koje su učestvovale u pregovorima usaglasile oko finalnog sadržaja „Glazgovskog klimatskog pakta” koji treba da održi živom nadu da će svet uspeti da zagrevanje planete zadrži na granici od 1,5 °C.

Predsednik COP-a 26 Alok Šarma nazvao je postignuti dogovor istorijskim, istovremeno ukazujući da je pobeda koja je ostvarena krhka i da će se o konačnom uspehu sporazuma suditi tek nakon što bude poznato kako će izgledati njegova implementacija. Sa druge strane švedska aktivistkinja Greta Tunberg izjavila je da se COP26 sveo na „Bla, bla, bla”, još jednom prozivajući predstavnike država zbog praznih obećanja i nedovoljno akcije.

Da li je samit u Glazgovu bio uspešan, ili pak predstavlja samo još jedan korak kojim svet nastavlja da korača put klimatske krize? Rekao bih da ocena najviše zavisi od toga šta su bila vaša očekivanja. Međutim, nema sumnje da su prethodne dve nedelje bile vrlo važne, zato hajde da vidimo šta se sve dogodilo u Glazgovu i šta to znači za globalnu borbu protiv klimatskih promena, piše Nemanja Milović za portal Klima101.rs.

Šta je postignuto?

Tokom prve nedelje COP-a u Glazgovu su se nalazili šefovi država većine svetskih zemalja i to je vreme kada su javnosti predstavljeni novi dogovori i inicijative koji treba da obezbede da svet smanji svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi se izbegle katastrofalne posledice klimatskih promena.

Među predstavljenim inicijativama su deklaracija o zaustavljanju deforestacije do 2030. godine koju je potpisalo više od 140 država, kao i inicijativa o smanjenju globalne emisije metana za 30% u narednih 10 godina koju je podržalo preko 100 zemalja.

Preko 40 država obećalo je da će napustiti ugalj do 2040. a uz to su postignuti i sporazumi o pomoći za pojedine države koje zavise od uglja i dogovoren je prestanak finansiranja izgradnje novih termoelekrana u inostranstvu.

Indija je najavila dostizanje neto-nultih emisija do 2070. i nove ciljeve na polju korišćenja obnovljivih izvora energije, a svoje unapređene planove za smanjivanje emisija (nacionalno određene doprinose) u poslednji čas podnelo je još 14 država.

Poslednje analize ukazuju da bi se, u slučaju da zemlje ispune ono što piše u planovima za borbu protiv klimatskih promena koji su zvanično podneti UN-u, planeta do kraja veka zagrejala za 2,4 °C, što je za 0,3 °C bolje nego što je bio slučaj pre Glazgova, a da bi u slučaju da obistine sve dugoročne najave o svođenju emisija ugljen-dioksida na nulu planeta do kraja veka bila toplija za 1,8 °C.

Cilj Pariskog sporazuma je da se zagrevanje u odnosu na predindustrijski period ograniči na znatno ispod 2 °C, uz ideju da se stremi ambicioznijem cilju od 1,5 stepeni. Ovo znači da se polako približavamo poštovanju dogovora iz Pariza, međutim uz jednu važnu ogradu, a to je da i dalje stoji veliki znak pitanja ispred mogućnosti država da zaista ispune sva obećanja koja su data.

Gde je dogovor izostao?

Iako su dogovoreni sporazumi pohvalni, uočljivo je da na nekima od njih, poput inicijative o smanjenju emisija metana i dogovoru o napuštanju uglja izostaju potpisi nekih od najvećih emitera poput Kine i Indije.

Pored toga, iako je ugalj najprljavije fosilno gorivo, za velike emisije ugljen-dioksida zaslužni su i nafta i gas, međutim inicijative za ograničenje njihovog korišćenja nisu uspele da prikupe veliku podršku na samitu u Glazgovu.

Glavna tačka trvenja tokom pregovora koji su za nama je i pitanje finansiranja borbe protiv klimatskih promena i 100 milijardi američkih dolara godišnje u grantovima, kreditima i investicijama koje su razvijene države obećale zemljama u razvoju. Iako ovo obećanje još nije ispunjeno, u Glazgovu nismo čuli mnogo toga novog, osim uveravanja bogatih zemalja da će u narednim godinama dostići ovaj cilj, dok je predlog da se u narednih pet godina nadoknadi i novac koji je do sada izostao – odbijen.

Napor država koje su najugroženije klimatskim promenama, poput malih ostrvskih nacija, da se osmisli instrument kojim bi se u određenoj meri nadoknađivala šteta koja nastaje usled klimatskih promena takođe nije usvojen, međutim razvijene države jesu obećale da u narednih pet godina dupliraju finansijska sredstva koja treba da pomognu nerazvijenim zemljama da se prilagode na nove klimatske uslove.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.