Sarajevo (2): Priče i susreti sa ljudima

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Autorka teksta je „zaboravila“ da nam kaže da se na dosta mesta u Sarajevu nalaze spomen ploče. Na tim pločama piše: „na ovom mestu su srpski teroristi…..“. Takodje nije spomenula da Srba skoro da nema u Sarajevu, kao i da to nije više „ono“ Sarajevo.

2. E, baš mi je drago što si prošetala ulicom koja se zove ul. zelenih beretki (malo slovo namerno). E tek što mi je drago što su ti pokezivali „linije razgraničenja po okolnim brdima“… Što nisi pitala da ti pokažu stanove i kuće Srba kojih više nema ni u tragovima u tom istom Sarajevu?

3. Da…

   Da, stradali su LJUDI ali ubice, bar prema oficijalnom Sarajevu su samo i isključivo srbi…

   Da, u tom „multietničnom“ i kakvom sve ne Sarajevu, i posle 24 godine od završetka rata, u porti Saborne crkve ipak za svaki slučaj dežuraju dva policajca prilikom priprema za Slavu hrama, Veliku gospojinu, bio sam lično prisutan i 2017 i ove 2019 pa video rodjenim očima, mogu samo da pomislim koliko ih je na sam dan…
   Ili onaj park ispred Saborne crkve, nazvaše ga po Aliji Izetbegoviću a na drugom kraju, sa druge strane, bivši Dom JNA gde kao pse pobiše one, inače apsolutno nenoružane vojnike bivše JNA 1992 i tu nema naravno nikakve ploče…
   Samo su ih izvukli iz Doma i ispred pobili kao pse i ostavili na ulici…
   Niti su bili naoružani, niti su pružali ikakav otpor.

   Pa ona sramota tog istog Sarajeva, kad onaj most na Miljacki dugo godina zvanično nazvali prvom žrtvom rata, „Suadin most“ po pokojnoj Suadi Dilberović koja je poginula iz, nedokazano i ostalo nepoznato čije snajperske pucnjave 6.aprila 1992 na demonstracijama za očuvanje mira i to tako godinama bilo dok pod pritiskom stranaca a ne svoje savesti, nisu morali da promene ime mosta u „Suadin i Olgin“ jer je tog istog dana od tog istog idiota sa snajperom stradala i Olga Sučić ali joj se ime nije uklapalo u percepciju tih sarajlija…
   Muka mi je od te pritvorenosti i slatkorečivosti sadašnjih sarajlija koji su nemože biti bolji dokle god u tom Sajevu vidiš samo žrtvu a nikako i za bar ponešto krivica.
   Muka mi je od tog Sarajeva gde se sve žrtve poimence stavljaju na istu listu kao žrtve samo i isključivo srba.

   Muka mi je od ovakvih „slatkih“ pisanija kao što je ovaj članak pa pomislim da ovo ne može napisati neko ko je nepristrasno bio bar jednom u Sarajevu a kamoli tamo duže boravio…

4. Čudi me da nije posijetila i Rusmira Mahmutcehajica ideologa SDA i jednog od osnivaca“Zelenih beretki“ još 1988.god. Spremali su se oni da imaju ovako „multietničko“Sarajevo još od Olimpijade ’84.god.

5. Odličan tekst. Često idem u Sarajevo i sa ovim gradom i stanovnicima nemam „problem“. Pozdrav iz Bl.