Sedam izuma koje svakodnevno koristimo, a nismo znali da su nastali još u starom Rimu

Knjige

Iako se pisalo i pre Rima, knjige kakve danas poznajemo, one tvrdo ukoričene, nastale su upravo tamo. Bile su poznate pod nazivom kodeks, koji se odnosio upravo na tvrde korice koje štite sadržaj unutar njih. Iako su takve knjige nastale već u 1. veku, u širu primenu ulazile su relativno sporo, te su standard postale tek u 4. veku.

Stanovi

Mnogi stanovi slavnih Evropljana i danas se obilaze kao turističke atrakcije, pa ljudi rado posećuju mesta u kojima su živeli poznati ljudi koji se čak i nisu bavili sličnim poslovima, za šta su dobar primer Koko Šanel i Sigmund Frojd. E, pa, koncept stanova nastao je upravo u starom Rimu, kao posledica rasta populacije i velike urbanizacije.

Tamošnje arhitekte s vremenom su počele da grade sve više zgrade u kojima su u različitim stambenim jedinicama živele razne porodice. I, eto, tako Rimljani izmisliše i stanove!

Novine

Dobro, naravno, nije reč o novinama kakve danas poznajemo, nisu izgledale ni približno tako, a slike se, jasno, nisu stavljale. Ipak, Rimljani su konstantno bili informisani o događanjima u carstvu, a novine su obične bile uklesane u kamen te postavljene na frekventna mesta.

Naravno, treba ipak uzeti u obzir da s obzirom na stepen pismenosti većina građana i dalje nije imala pojma što piše. Svejedno, ostaje zabeleženo kako su prve novine objavljene 59. godine pre nove ere, za vreme vladavine Cezara.

Pošta

S obzirom na veličinu Carstva, koje se protezalo na tri kontinenta, trebalo je nekako smisliti i naći način za što efikasnijom komunikacijom i prenosom poruka i u najudaljenije delove države.

Prenošenje državnih, ali i privatnih pisama i poruka bilo je zaduženje kurirske službe Cursus Publicus, koju je osnovao car Avgust i koja je funkcionisala kao prva poštanska služba na svetu.

Zubni implanti

Jasno, danas biste se njima smali, ali 100 godina pre nove ere rimski pisac Celzus napravio je vodič kroz oralnu medicinu, u kojem je naveo na koji način lečiti gubitak zuba, kao i zubobolju.

Kako su se u Rimu bavili „stomatologijom“, govori i pronalazak arheologa iz 1998. godine. Naime, tad su u Francuskoj našli ostatke ljudi iz 1. ili 2. veka, koji su imali gvozdeni implant, oblikovan tačno po uzoru na izgubljeni zub.

Klima-uređaj

Dobro, nije bila reč o klima-uređaju kakvog danas poznajemo, ali već su i Rimljani imali genijalan način za rashlađivanje.

Naime, famozni akvadukti nisu korišćeni samo za dostavu vode za piće, već i za hlađenje domova bogatih Rimljana. Voda bi, naime, prolazila kroz cevi u zidovima i podovima rimskih kuća te na taj način hladila domove.

Šunka

Iako prvi dokazi upućuju na to da su šunku izmislili Kinezi, Rimljani su oni koji su je otkrili i uveli u živote Evropljana. Razlozi za to bili su najpre potreba za pronalaskom hrane koja može stajati danima u raznim uslovima, te se meso solilo i sušilo.

Malo-pomalo došlo se tako i do šunke, proizvoda koji danas u raznim oblicima svi rado konzumiramo.

Izvor: Punkufer.hr