Šta zna slepi miš šta je blic

Poštuj životinje, nemoj da ih provociraš i hraniš, ne preskači ograde i šance, nemoj ovo, nemoj ono… Zabrane na sve strane, a izazovi veliki… Zabranjeno je slikati životinje i naročito je nedopušteno zaslepiti ih blicom…
Zamislite da stotine turista sa stotinu aparata i bliceva napadne malajskog tigra u toku noćnog safarija u Singapurskom zoološkom vrtu. Ko bi ga smirio? A tek haos koji bi njegov gnev lančano izazvao među „kolegama“… Joj, ne smem ni da pomislim na stampedo izbezumljenih posetilaca ako neka zverka čudom dohvati slobodu…
E, zato nisam slikala tigra nego slepog miša. Računam, slep je. Šta zna slepi miš šta je blic foto-aparata? Mada, kad koristiš blic, mogu da te detektuju čuvari koji na monitorima u upravnoj zgradi pomno prate i sigurnosnim kamerama snimaju svaki pokret ljudi i životinja. A ako te uhvate u nedelu, ko zna, mogu ti izvući uši ili ti doživotno zabraniti da se približiš zoo-rezervatu. Na sreću, ništa se od narečenog nije desilo, jedino je jedna bledolika gospođa, prznica, negodovala rekavši: „Videla sam da si koristila blic.“ Lako je njoj, nije bila na zadatku, i nije morala da ilustruje reportažu fotografijom makar i „naopakih stvorova“ tj. na glavi dubećih krvopija.
Uzgred, u zapadnoj kulturi, slepi miševi nose negativnu konotaciju zbog svoje krvožednosti dok ih na Istoku, specijalno Kinezi, doživljavaju kao pozitivna bića jer su buckasti, ugojeni po onoj „ima se – može se“ i simbol su imućnosti i prosperiteta. Često su bili stilizovani na ulaznim vratima starih singapurskih kuća.
Bilo kako bilo, blic je opalio po slabijima – slepim miševima, ali ne po atraktivnom leopardu i njegovoj ženi, izloženim uvidu javnosti iza debelog zatvorskog stakla. I, po ko zna koji put se postavilo pitanje ko koga posmatra, turisti zver ili zver ljude. Leopardova supruga ležala je tik do sigurnosnog stakla, okrenuta prkosno leđima radoznalcima, a leopard se ušetao besno duž providnog zida, tako ubrzano da je moglo da ti se zavrti u glavi. Ko zna zašto, možda ga je partnerka izmaltretirala, a možda mu se sve smučilo. Nisam htela da iskušavam njegovo strpljenje upotrebom blica – ne diraj moćnog leoparda dok nervozno paradira, nikad se ne zna šta mu je na pameti… ako čita misli, znao je da je njegovo krzno požela mnoga žena, a nekada su se afričke poglavice rado kitile njegovom kožom nastojeći da na sebe navuku njegovu snagu, hrabrost i izdržljivost.
Ni krokodili ne znaju za šalu. Bace se na sve što mrdne u njihovoj okolini – i u vodi i na suvom. Na vodene zalogaje kidišu i divlje mačkice koje love ribu – s istočnjačkom strpljivošću posmatraju vodu i prate kretanje potencijalne žrtve. Brzinom munje zagnjure šapu u potočić, iskrenu je i kao iz reketa, izbace plen na obalu i požderu ga slasno.
Ljudi fascinirano prolaze zoo-baštom, deca se oduševljavaju letećim vevericama, muflonima, tapirima, zlatnim šakalima…. Asfaltne pešačke staze spajaju različite kvartove vrta, a da bi se naglasila napetost i ozbiljnost situacije, ponekad se iz jednog sektora u drugi prelazi kroz poveće gvozdene kaveze, nekakve međuprostore između životinjskih svetova. Tek kad se jedna vrata za tobom zatvore, otvore se druga, da te uvuku u još jedno magično kolo noćnog života zveri. I ti hodaš omađijan, i vreme leti, skoro je ponoć, i ne stižeš da obiđeš ni sve delove Zoo-vrta, a ni suvenirnice, ni kafane, ni da se diviš šou pogramu gutača vatre…
– Odakle ste? – pitao je čuvar u Zoo-vrtu.
Iz Srbije, brale.
– Kako se na vašem jeziku kaže hello – nije se zaustavljao radoznali, nasmejani mladić.
– Kaže se zdravo…
– Ej, čekaj da zapišem z-d-r-a-v-o… Zdra-vo – lomeći jezik uspešno je iscedio šarmantni dečko – Come again! Dođite nam opet!
Pa, da znate da hoćemo, čim uzmognemo malo vremena.