Starenje nije postepeno: Istraživači mapirali dve kritične faze ljudskog života

Iako većina ljudi starenje doživljava kao postupan i spor proces, nova naučna studija pokazuje da zapravo postoje dva ključna životna perioda kada ono značajno ubrzava – u proseku oko 44. i 60. godine života.

„Ne menjamo se samo postepeno – postoje trenuci kada se dešavaju zaista dramatične promene“, rekao je genetičar Majkl Snajder sa Univerziteta Stanford, povodom objavljivanja studije u avgustu 2024. godine.

U okviru istraživanja, naučnici su pratili biološke uzorke 108 odraslih osoba koje su godinama redovno davale krv, briseve i druge uzorke, u proseku svakih nekoliko meseci. Cilj je bio da se precizno mapiraju biološke promene povezane sa starenjem i da se bolje razumeju faktori rizika za bolesti poput Alchajmerove i kardiovaskularnih oboljenja, piše Science Alert.

Ispostavilo se da se čak 81% od ukupno 135.239 analiziranih biomolekula značajno menja upravo u tim dvema životnim fazama – srednje četrdesete i rane šezdesete.

Prva faza, oko 44. godine, povezana je s promenama u metabolizmu masti, alkohola i kofeina, kao i s rizicima za srčana oboljenja i opadanjem funkcije kože i mišića. Druga faza, oko 60. godine, dodatno uključuje promene u imunitetu, metabolizmu ugljenih hidrata i funkciji bubrega.

Iako se prve promene podudaraju s menopauzom ili perimenopauzom kod žena, naučnici su potvrdili da i muškarci doživljavaju iste biološke skokove u tim godinama. Zbog toga se veruje da su u pitanju univerzalni biološki mehanizmi, a ne isključivo hormonske promene.

Prvi autor studije, metabolomičar Sjaotao Šen (Xiaotao Shen), objašnjava da se ovim otvara prostor za dalja istraživanja koja bi mogla pomoći da se uspori starenje i spreče povezane bolesti.

Iako je studija obuhvatila relativno mali uzorak ispitanika starosti od 25 do 70 godina, ona potvrđuje ono što su prethodna istraživanja na miševima, voćnim mušicama i zebricama već sugerisala – da starenje kod mnogih vrsta ne ide ravnomerno, već u „skokovima“.

U budućnosti, veće i raznovrsnije studije mogle bi dodatno rasvetliti ovu pojavu i pomoći u razvoju personalizovanih strategija za zdravije starenje.