Streptokokna upala grla i tonzila

U odnosu na ostale izazivače bolesti ona se izoluje u 10 do 15 odsto slučajeva. Simptomi koji se javljaju kod dece su: bol u grlu, teškoće pri gutanju zbog čega deca imaju slab apetit i odbijaju uzimanje hrane, povišena telesna temperatura, glavobolja, uvećane limfne žlezde na vratu. Karakteristično je da pri tom nema sekrecije iz nosa i kašlja. Pri pregledu se uočava crvenilo grla, uvećane i crvene tonzile sa vidljivim eksudatom (izlivom upalnog porekla) i beličastim naslagama. Pri svakoj sumnji na streptokoknu infekciju, a pre otpočinjanja terapije treba uzeti bris grla. Ukoliko se u brisu potvrdi prisustvo bakterije (Streptococcus beta haemoliticus) počinje se sa antibiotskom terapijom. Terapija mora da traje dovoljno dugo (od sedam do 10 dana) da bi se sprečilo nastajanje komplikacija. Najteže komplikacije su: reumatska groznica i akutniglomerulonefritis. U terapiji se primenjuje penicilin parenteralno ili oralno. Ukoliko je pacijent alergičan na penicilin primenjuju se drugi odgovarajući lekovi. Kako se bolest prenosi od pacijenta do pacijenta kapljičnim putem (kijanjem, kašljanjem, govorom) roditeljima se savetuje da decu ne šalju u kolektive (škole, vrtiće) dok traje lečenje. Takođe se savetuje korišćenje papirnatih maramica pri kijanju i kašljanju koje treba baciti posle svake upotrebe. Ukoliko dete nema pri ruci maramicu, za kijanje može da posluži i nadlaktica rukava. Neophodno je stalno pranje i dezinfekcija ruku. Od ostale terapije savetuje se uzimanje paracetamola za snižavanje temperature, ublažavanje bola i glavobolje. Sve vreme uzimati dosta tečnosti u vidu toplih napitaka (čajeva) radi nadoknade tečnosti, jer se pri povišenoj temperaturu gubi tečnost iz organizma. Nakon sprovedene terapije neophodno je uraditi kontrolni pregled brisa grla i tonzila i tek ukoliko je nalaz negativan dete je sposobno da ide u kolektiv.