Stručnjaci: Rani znaci gubitka sluha mogu uticati i na mozak

U ranim fazama, gubitak sluha ostaje neprimećen.

Audiolog Rejčel Artsma, doktorka audiologije i glavna stručnjakinja u kompaniji hear.com, ističe da ljudi u proseku čekaju i po 7 do 10 godina pre nego što potraže pomoć.

„Do toga dolazi zbog stigme vezane za slušne aparate, ali i zato što je oštećenje često vrlo suptilno“, navodi ona.

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da odlaganje tretmana ne utiče samo na sluh. Nova istraživanja ukazuju na to da gubitak sluha može imati šire posledice po pamćenje, kognitivne funkcije i zdravlje mozga u celini.

Rani znaci gubitka sluha

Gubitak sluha može da počne u bilo kom životnom dobu, a simptomi nisu uvek očigledni. Kako objašnjava dr Artsma, ljudi često misle da je prvi problem samo „utišan zvuk“, ali u stvarnosti je češće problem razumevanja.

„Uglavnom nije problem u jačini zvuka, već u jasnoći. Ljudi počnu da im zvuči kao da drugi mumlaju“, kaže ona.

Ostali rani znaci uključuju otežano razumevanje u bučnom okruženju, pojačavanje televizora više nego ranije ili učestalo traženje da sagovornici ponove rečenicu.

Stručnjaci savetuju i jednostavan test u svakodnevici: pitati ljude oko sebe da li i oni imaju isti problem. Ako ste jedini koji se stalno muči da čuje u određenim situacijama, to može biti znak da nešto nije u redu, piše healthy.

Kako sluh utiče na mozak

„Ono što ljudi često ne znaju jeste da mi ne slušamo ušima, već mozgom“, objašnjava dr Artsma.

Kada mozak ne dobija dovoljno zvučnih informacija, dolazi do pojave koja se naziva auditivna deprivacija — stanje u kojem mozak zapravo „gladuje“ za zvučnim stimulacijama koje očekuje.

Vremenom, to može povećati rizik od problema sa pamćenjem i kognitivnog opadanja.

Studija objavljena u časopisu JAMA Network Open pokazala je da čak i blagi gubitak sluha može biti povezan sa 71% većim rizikom od demencije. Kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju za Alchajmerovu bolest, taj rizik je još izraženiji.

Jedna od teorija jeste da mozak mora da ulaže dodatni napor kako bi „dešifrovao“ zvukove, što ga dugoročno iscrpljuje.

Pored toga, gubitak sluha može dovesti i do socijalnog povlačenja i izolacije, što dodatno povećava rizik od depresije – a depresija je sama po sebi povezana sa većom verovatnoćom razvoja demencije.

„Kada ne možete da razumete druge, počinjete da se povlačite i izolujete“, kaže dr Artsma.

Kako zaštititi sluh na vreme

Stručnjaci savetuju da se sa prevencijom krene što ranije, čak i bez simptoma. Osnovni korak je test sluha, posebno za osobe koje su izložene buci na poslu ili u slobodno vreme – poput građevinskih radnika ili ljubitelja koncerata.

Preporuka je da se prvi test uradi u 30-im ili 40-im godinama, a zatim redovno prati: svake dve godine za osobe bez problema sa sluhom, ili jednom godišnje za one koji već imaju oštećenje.

U svakodnevnom životu, stručnjaci izdvajaju nekoliko jednostavnih pravila:

Pravilo 60/60: slušalice koristiti na maksimalno 60% jačine, ne duže od 60 minuta u kontinuitetu
koristiti čepiće za uši u bučnim okruženjima (koncerti, vatrometi, gradilišta)
držati distancu od izvora zvuka na koncertima i izbegavati blizinu zvučnika
praviti pauze od buke kad god je moguće
obratiti pažnju na zujanje u ušima i reagovati na vreme

Kako zaključuje dr Artsma, briga o sluhu trebalo bi da postane jednako važna kao i briga o srcu ili vidu: „Sluh zaslužuje istu pažnju kao i ostali vitalni zdravstveni parametri.“