Na Savi je sve u znaku smuđa i bele ribe, ali i bucova. Tako se u na ušću Drine u Savu lovio krupan bucov i nešto sitniji smuđ, a na ušću Bosuta u Savu, uz bodorku odlično radi krupan smuđ i sitnija štuka. I u okolini (i samoj) Sremskoj Mitrovici bilo je povremenih ulova smuđa, dok je bele riba radila nešto bolje, ali znatno lošije nego prethodnih dana, kad je uzimala mamce kao u sred sezone. I na Savi u okolini Beograda, na spoju Progarskog zimovnika i ove reke ponovo je bilo ulova krupnog smuđa, koji se lovio otežalim tvisterima ili muvanjem iz čamca, dok se sa obale pecao na parče ili kedera. Bilo je i ulova bodorke i deverike na crviće, glistu ili kuvano žito. I na nizvodnim Savskim terenima, oko Ostružničkog mosta love sitnijeg smuđa (varanjem ili statičnim pecanjem na kedera), gde se povremeno javljala i sitna štuka. Oko beogradskih mostova lovi se bela riba. Na crviće, glistu, valjak i kuvano žito peca se bodorka, deverika i poneki skobalj, dok se na ušću Save u Dunav i na samom Dunavu, od „25. maja“ do Pančevačkog mosta, na duboko – roneće voblere i veće šedove jarkih boja, lovi smuđ „porcijaš“, mada je bilo i krupnih primeraka od par kilograma. Na ovim terenima, dubinskom metodom, na filet, sitnog kedera ili džigericu uporni i promrzli ribolovci, u kasnim popodnevnim satima, uspevaju da ulove i krupnije maniće. I na Dunavu kod Apatina se solidno pecao smuđ, podjednako dobro na veće silikonske varalice drečavih boja kao i na žive mamce ili riblji filet (na koji je povremeno dolazio i manić koji radi i u okolini Sombora na repić od kedera ili sitnu ribicu). U Monoštorskom ritu bilo je uspešnih pokušaja da se ulovi poneka krupna štuka, baš kao i na Kupusinačkom ritu gde je štuka još uvek nije prestala jede, dok se na glistu i sitnog kedera lovi cverglan. I na „živoj“ Tisi se u plićaku, na standardne mamce, lovila bodorka i deverika, dok su uporni varaličari, muvanjem ili silikonskim varalicama, uspevali da prevare sitnog smuđa. Na Dunavu kod Novog Sada vodostaj je u padu pa se lovi smuđ, a s petrovaradinske strane, na riblji filet – manić. Međutim, na nizvodnim dunavskim terenima, u okolini Čortanovca, Beške ili Krčedina i Slankamena sve je manje ribolovaca, a i ulova. Pored toga, i na Dunavu kod Velikog Gradišta i Golupca odlično se lovio smuđ na filete ili peša (dobijali su ga i na snop glista), dok šaran solidno radi na aromatizovani kukuruz i valjak uz standardne mirise tuti-frutija, meda ili školjke. Pecala se i deverika, bodorka ili krupnija babuška koje je još moguće uloviti na kuvano žito, šećerac ili gliste. Na ovim terenima uporni varaličari lovili su po nekog bucova na pilkere ili mušice, dok je na krupne varalice ponekad kidisala štuka, ali je bolje radila uz obalu na kedera (dubinskom metodom). Lovljen je i manić na pileću džigericu, sitnog kedera ili riblji filet. I kod Stare drobilice lovljen je smuđ i šaran. Zrenjaninci su sve češće na Starom Begeju gde je ovih dana, na glistu, proradio sitniji šaran, a lovi se i kesiga, sitna deverika i bodorka na crviće, kukuruz šećerac i hlebnu ružu. I na Staroj Tisi i Tamišu, kao i na DTD kanalu. Šaran je krenuo nešto bolje da radi kod Sefkerina, na Tamišu, a dobijaju ga i kod sela Jabuka, Idvor, Sakula, Tomaševac, dok se na istoj reci, ali kod Boke odlično lovio smuđ na kedera, a istom metodom mogla se prevariti i po neka štuka „kilašica“, dok su uporni i promrzli penzioneri, loveći na prirodne mamce ili ružu od hleba, punili čuvarke belom ribom, najviše bodorkom i sitnom deverikom.