Supa od kostiju obećava čuda: Da li nas opet hrane praznim pričama?

Supa od kostiju (poznata i kao bujon ili temeljac) proglašena je eliksirom mladosti i zdravlja – od nje, kažu, koža blista, zglobovi ne škripe, a kilogrami se tope.

Ali, ima li nauka šta da kaže na sve to?

Zvezde poput Salme Hajek i Gvinet Paltrou kunu se u ovaj napitak, dok je pokojni Kobi Brajant pio supu od kostiju kao obrok pre utakmice. Ipak, ova gusta, hranljiva tečnost nije nova pojava – korene vuče iz praistorijske kuhinje, tradicionalne kineske medicine i narodnih lekova širom sveta.

Šta je zapravo supa od kostiju?

Pravi se dugim kuvanjem životinjskih kostiju i vezivnog tkiva (hrskavice, tetiva), u periodu od 12 do 48 sati. Na taj način se u tečnost oslobađaju kolagen, aminokiseline i minerali. Dobija se bogata, aromatična supa koja se može piti sama ili koristiti kao osnova za druga jela, piše Science Alert.

Iako se danas može kupiti gotova, domaća supa pruža veću kontrolu nad sastojcima i često ima veću nutritivnu vrednost. Obično se priprema od kostiju (pilećih, goveđih, ribljih), vode, sirćeta (za lakše izvlačenje minerala), povrća i začinskog bilja.

Kolagen za kožu i zglobove – mit ili istina?

Supa od kostiju često se reklamira kao izvor kolagena – proteina ključnog za elastičnost kože i zdravlje zglobova. Neka istraživanja pokazuju da hidrolizovani kolagen može poboljšati elastičnost kože, hidriranost i smanjiti bore, dok drugi rezultati sugerišu olakšanje bolova kod osteoartritisa.

Međutim, većina tih studija odnosi se na kolagenske suplemente, a ne na količine prisutne u supi. Ispostavlja se da bujon sadrži znatno manje kolagena nego što je potrebno da bi se postigli klinički efekti.

Za podsticanje prirodne proizvodnje kolagena, naučnici i dalje preporučuju raznovrsnu ishranu bogatu proteinima, vitaminom C i zdravim mastima.

Zdravlje creva i mršavljenje – delimična potvrda

Supa od kostiju sadrži aminokiseline poput glutamina, glicina i arginina, koje potencijalno jačaju crevnu sluznicu i imunitet. Glutamin se posebno ističe kao pomoć kod sindroma „propusnih creva“, stanja koje se povezuje sa upalama i brojnim hroničnim bolestima.

Iako je malo direktnih dokaza iz studija na ljudima, supa je niskokalorična, bogata proteinima i može doprineti sitosti, što može pomoći kod kontrole telesne težine. Takođe hidrira i sadrži elektrolite (natrijum, kalijum, magnezijum), što je korisno tokom oporavka od bolesti.

Potencijalni rizici – teški metali, so i bakterije

Ipak, postoje i opasnosti: dugim kuvanjem kostiju mogu se u supu preneti teški metali poput olova. Studije o tome su podeljene, ali rizik zavisi od porekla i kvaliteta kostiju.

Kupovni temeljci često sadrže velike količine natrijuma, što može negativno uticati na krvni pritisak, srce i bubrege. Takođe, glutamat koji se prirodno javlja u supi može kod osetljivih osoba izazvati nelagodnost, mada su takvi nalazi uglavnom anegdotski.

Nepravilno čuvanje domaće supe može dovesti do bakterijske kontaminacije i ozbiljnih stomačnih tegoba. Zato je važno brzo je rashladiti i dobro zagrejati pre konzumacije.

Zaključak: korisna, ali ne i čudotvorna

Supa od kostiju može biti ukusna i hranljiva dopuna ishrani – posebno ako je pravite kod kuće od proverenih sastojaka. Hidrira, bogata je proteinima i lako se uklapa u različite recepte. Ali, naučni dokazi da „briše bore“, „leči creva“ ili „skida kilograme“ – još su tanki.

Ako želite da podstaknete proizvodnju kolagena, fokusirajte se na izbalansiranu ishranu: proteini, voće, povrće i zdrave masnoće su i dalje najbolji put. Ne zaboravite i zdrav stil života – dovoljno sna, izbegavanje stresa, cigareta i redovna zaštita kože od sunca.

Supa od kostiju može biti deo tog zdravog paketa. Ali ne očekujte čuda iz jedne šolje.