Bitka za novac budućnosti je već počela

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Otkriće i otimanje kriptografskih heš funkcija od države, zasluga Sajferpankera (cypherpunks), modernih Pitagorejaca, i njihov religiozni odnos prema kriptografiji, doveo nas je do otkrića inertne informacije i to će otvoriti novu veliku stranicu istorije u kojoj je kriptografija osnov organizacije društva. Još uvek joj nismo dali ime (toj stranici istorije), ali dobar kandidat je period omoćenja ili suverenosti individue. Jer istorija se ne ponavlja, ali se bar rimuje (enlightment — prosvetiteljstvo, empowerment — omoćenje).
   Anonimnost transakcije nije privilegija nego pravo koje treba braniti životom. Prva rečenica manifesta Sajferpank pokreta je: „Privatnost je neophodan uslov za otvoreno društvo informatičkog doba. Privatnost nije tajna. Privatna stvar je nešto što se ne želi podeliti sa celim svetom, tajna je nešto što se ne želi podeliti ni sa kim. Privatnost je moć selektivnog otkrivanja sebe svetu“. Svako ko se odriče prava na privatnost, jer „nema šta da krije“ ne razlikuje se od onoga ko se odriče prava na slobodu govora jer „nema šta pametno da kaže“ (Edvard Snouden).
   Ovog trenutka banka zna više o vama od vas samih. I to je posledica dizajna depozitnog novca. Dve najvažnije mreže među ljudima su jezička kojom serijalizujemo naše misli i novčana kojom prenosimo signal o vrednosti stvari oko nas. Svaki pokušaj ometanja ovih mreža treba da prepoznamo i sprečimo. Na vladama je da nađu načine da spreče protivzakonita ponašanja i oporezivanje bez diranja u anonimnost transakcije.
   Pitanje ko stoji iza toga, je potpuno irelevantno. „Iza toga“ je samo otvoren i svima dostupan programski kod. Bitkoin je recept, ideja, algoritam. Nije pravno lice. Je li važno ko je zapravo bio Pitagora? Frensis Bekon? Vilijam Šekspir?
   Danas, centri kotrole kreiranja novca ulažu divovski trud u stvaranje privida da su izaslanici nevidljive ruke tržišta. Da bolje znaju kom mlekaru dati kredit od ostalih mlekara, kom poljoprivredniku od ostalih poljoprivrednika.
   Iza tog vela stoji samo lamentiranje nad finansijskim izveštajima kreditnih odbora koji da se sutra zamene bacanjem fer novčića, ekonomija ne bi osetila razliku. Sve što ti lažni proroci rade je puštanje indulgencije (oproštaj grehova) svojim prisnima. Kako ekonomska nauka kaže: misalokacija kapitala.
   Do 3. januara 2009. nismo imali izbora, jer smo transakcije mogli obavljati samo kroz njih. Izbor je duša Bitkoina. Sada imamo naše cevi za prenos vrednosti. A to što kroz njih teče nije ugroženo u kriznim vremenima kada obećanja počnu da se krše, jer nije opterećeno dugom i ima čvrstu garanciju oskudnosti.
   Kreditni novac neće otići, ali više nismo u nemilosti bankara. Sada jedni druge držimo u šakama. Čovečanstvo je sazrelo za novo vreme u kome se privatnost transakcije, pravo raspolaganja imovinom neometeno nacionalnim granicama i dobrovoljno oporezivanje vidi kao elementarno pravo.
   Sledeći korak istorije će biti distribuirana (P2P) kriptografska mreža kreditnog novca, u kome odluka o puštanju kredita biva oslobođena od centara kontrole, bitkoin postaje rezerva, nenaplativ kredit jasno definisan, a otplata kredita dobrovoljna, motivisana teorijom igara implementiranom u biznis logiku protokola. Možda će upravo ovakav sistem pokazati da je kreditni novac moguć bez obaveznosti rasta. Banke će tek tad uspeti na tren da podignu glavu i vide obris tog asteroida u naletu.

   1. I… Šta kad nestane struje?
      Ali ne na dva-tri minuta/sata, nego na ozbiljniji vremenski period…

      Bitkoin je novac globalizacije. U selu nećeš mlevenje žita na potočari platiti gazdi (potočare) bitkoinima, nego novcem koji obojica priznajete. Ili makar onaj ko dobija novac. A on će tebi platiti kilo sira novcem koji obojica priznajete (ili makr ti koji novac dobijaš). Da bi obojici bitkoin nešto vredeo, morate čuti za njega, morate skapirati njegovu vrednost, a zatim i osetiti potrebu za njim. A bez globalizacije – cvrc.
      Zato će mehanizam globalizacije dovesti tajkuna (ili investicioni fond) da otkupi sve potočare i uvali električne mlinove. Postaviti direktore (ne i vlasnike), pa njima plaćaj bitkoinima. A seljak šta radi? Praci „rudnik“ i pokušava da zaradi. Ko je*e stoku, njivu, prirodu…

2. Marshall McLuhan i Stuar Chase daju mnogo zanimljivija objasnjenja. Jel treba neko da iznajmljuje stan 5 puta jeftinije da bi hoteli pravili profit? Neko s garsonjerom ugrozava lance hotela? Dajte kapitalistima pomoc drzave. A narod ko ….?