Ko se boji web-a još?

Navike korišćenja Interneta u Srbiji, stavovi oko polovine stanovništva, i usporeni rast broja korisnika, ne proriču Internetu u Srbiji svetlu budućnost, ali čini se da dolaskom vajmaksa i obećanog rasta standarda ima prostora da se i van Beograda napravi značajan Internet „bum“.
Sadašnje stanje stvari jeste da Internet koristi 13,8 procenata građana Srbije, što je ispod svetskog proseka koji iznosi 19,1 odsto. Ovaj podatak za godinu 2007. iznose svetske Internet statistike (www.internetworldstats.com). Ova statistika nešto je različita od onih objavljenih u Srbiji, koje tvrde da je procenat korisnika Interneta kod nas 26 odsto, a ova razlika se može tumačiti možda kao lingvistički nesporazum između Srbije i sveta oko reči „Internet“ i „korišćenje“. Naime, svetske statistike pokazuju da brzi Internet u Srbiji koristi tek 121.700 ljudi – što pokazuje da je malo ko upoznat s punim kapacitetima i mogućnostima Interneta – u jednom poražavajućem istraživanju javnog mnjenja u prošloj godini 47 procenata ispitanika odgovorilo je da ne koristi Internet i da nema nameru da ga koristi, jer im „nije potreban“.
Emili Z. Kontos u istraživanju: Barriers and Facilitators to Home Computer and Internet Use Among Urban Novice Computer Users of Low Socioeconomic Position, uviđa razlike u korišćenju Interneta između urbanih i ruralnih oblasti sveta. Ona predviđa lagani nestanak broadbanda iz urbanih oblasti i prelazak na wireless i poboljšanje konekcije u ruralnim oblastima. Ovakvih najava je u Srbiji bilo nedavno, pri čemu je istaknuto da će biti izdavane licence po okruzima, kako bi naša zemlja vajmaks tehnologiju uvodila u skladu sa evropskom politikom decentralizacije i da bi omogućila manjim firmama da konkurišu za licence. U svim okruzima bile bi podeljene po tri licence za radiofrekvencijski opseg između 3,4 i 3,8 gigaherca, osim u Beogradu gde će biti izdata samo jedna licenca, jer je veliki deo opsega već ranije bio dodeljen.
Prema analizi srpskog pretraživača Pogodak (www.pogodak.co.yu), među deset najtraženijih reči prilikom pretraživanja u celoj 2005. godini nalaze se erotika, seks, horoskop, igrice i porno. Ni ostale nemaju mnogo veze sa edukacijom, istraživanjem ili hobijem bilo koje vrste, što jasno pokazuje da ni korisnici Interneta kod nas nemaju osećaj za njegov obrazovni i socijalni karakter. Prednost niske stope onlajn stanovništva jeste izostajanje zavisnosti od Interneta, raznih vrsta elektronskih prevara, kao i raznih vrsta onlajn zajednica koje čine oboleli pojedinci (pedofili, silovatelji, samoubice), međusobno se ohrabrujući na nedela i razmenjujući rezultate učinaka. Uz obrazovnu i vezivnu moć koju Internet može da ima u društvu, stižu i ove pojave, a samim tim i potreba da se stanovništvu ukaže na oprez u korišćenju web-a, davanju ličnih informacija, kao i na opasnost od kompjuterskih virusa. Internet polako postaje deo svakodnevnog života za većinu i u njemu se, kao projektovane na veliko platno, ogledaju sve osobine društva – njegove izuzetnosti i izopačenosti.
U Africi Internet koristi 4,7 odsto stanovništva, u Aziji 13,7, Evropi 43,4. Bliskom Istoku 17,4, Severnoj Americi 71,1, Latinskoj Americi 22,2 i Australiji i Okeaniji 20 odsto. Evropska unija ima 55,7 odsto korisnika Interneta, a Turska, Makedonija i Hrvatska, kao podskup zemalja kandidata, prema svetskim statistikama imaju 23,1.