Šetnja kroz džunglu

Jesmo li zbog Interneta pametniji ili gluplji? Oko ovog pitanja naučnici se svađaju otkad postoji „mreža“. Najnovija teza ovog tipa stiže iz Velike Britanije, a glasi: korisnici Interneta su brzi u pretraživanju weba, ali i nestrpljivi…
Korisnici ipak na kraju nađu sve što su tražili. Problem je jedino taj što ne znaju šta da urade s rezultatima pretrage. Korisnici ne razmišljaju o sadržajima koje nađu, oni ih ne proveravaju i ne klasifikuju ih. Takvo ponašanje karakteristično je za sve generacije „surfera“. Studiju je objavio „University“ koledž iz Londona u saradnji s Britanskom nacionalnom bibliotekom.
Nervozno pretraživanje veb-strana, nestrpljiva pretraga po ključnim rečima…i kraj pretrage kad se pronađe prva iole adekvatna Internet stranica. Tako se danas pretražuje mreža – brzo i površno, bez ozbiljne provere pronađenih informacija. Tako rade svi korisnici, bez obzira na to da li su mladi ili stari, prodavci sladoleda ili univerzitetski profesori, tvrdi jedna britanska studija o takozvanoj „generaciji Google“. Džoan Njumen iz Britanske nacionalne biblioteke sarađivala je na toj studiji: „Oni više gledaju nego što čitaju, njihovu pažnju privlače slike i animacije. Tako se ne informišu samo mladi, koji uopšte ne poznaju svet bez Interneta. Svaka generacija se površno odnosi prema onlajn sadržajima. Ono što se odmah ne pojavi na ekranu uopšte se i ne registruje. To će na duži rok postati ozbiljan problem ukoliko ne počnu da se primenjuju protivmere“.
„Treba naučiti šetati kroz Internet džunglu. Treba naučiti da ne postoji samo jedan pretraživač, već da ih ima nekoliko. Treba znati i to da razne firme koriste trikove kako bi se na Internetu njihovo ime što češće pojavljivalo. Škole imaju veliku odgovornost. Moraju decu da nauče kako radi Internet. Odgovornost je i na vladama. One moraju da obezbede opstanak klasičnih biblioteka, kako bi biblioteke bile putokaz i orijentacija u našem virtuelnom svetu netačnih i tačnih informacija“.
Zanimljivo je i to da se zbog Interneta kontinuirano redukuje vreme čitanja. Londonski naučnici su istražili ponašanje pretplatnika novina, koji svoje omiljene časopise čitaju isključivo u elektronskom obliku. Čak 60 odsto ispitanih pročita maksimalno tri stranice onlajn-izdanja i više nikada ne pogleda te članke. Kod takvog načina korišćenja medija generacijska pripadnost ne igra nikakvu ulogu. Stereotipi prema kojima većina mladih „visi“ na Facebooku, Wikipediji i sličnim Internet prezentacijama stvar su prošlosti. Šezdesetogodišnjaci su u međuvremenu postali strastveni blogeri.
Stručnjaci iz tog trenda izvlače jasne zaključke: traže da se ubuduće tehnologija i odgovornost paralelno razvijaju. Potvrdu trenda površnosti u praksi su na svojoj koži osetili i sami britanski stručnjaci. Iako je spomenuta studija objavljena već sredinom januara, do danas u Velikoj Britaniji nije izazvala maltene nikakve reakcije.