Udesu se u zube ne gleda

Švedski jedrenjak Geteborg u koji je, kao u što verniju kopiju originala ugrađeno hiljadu hrastova i 50 kilometara borove građe, opslužuje 30 profesionalnih članova posade i 50 volontera.
Da bi neko postao volonter Geteborga, mora naravno da prođe zahtevni konkurs i intervju.
Za jedno mesto konkuriše deset persona, kazao je kapetan lađe. I to nije sve. Kandidat plaća turu (ili kako to stučno, posvećeno kažu „leg“), a dobija zadovoljstvo i privilegiju da oplovi parče sveta i deci i unucima ispreda priče o divljim avanturama i susretima sa čudesima iza sedam mora i okeana.
Karolina (27), dizajnerka iz Stokholma, volela bi, kaže, kada bi još jednom u životu mogla da obiđe planetu sa Geteborgom, pa nek’ košta šta košta. Za turu iliti leg od Afrike (gde se iskrcao prethodni kapetan i izmenila glavnina posade) preko Azije pa do Mediterana, izbrojala je dve hiljade američkih dolara što se zapravo i ne tretira kao banalno plaćanje ukrcavanja nego kao donacija. Donacija zvuči šik, a ne otuđeno, surovo profesionalno na nivou koliko para toliko vožnje, zdravo doviđenja, sledeći…
Naravno, donacije volontera samo su simbolična stavka u grandioznim troškovima plovećeg ambasadora skandinavske Kraljevine. Iza projekta „prijateljstva bez granica“ stoje moćne švedske kompanije.
Posle Resife (Brazil), Kejptauna, Australije, Džakarte, usputnih luka, Šangaja i Hongkonga, „leteći Šveđanin“ nedavno je ugledao obale tropskog ostrva Singapura.
Geteborg se iz Švedske otisnuo 2. oktobra 2005. u čvrstoj nameri da spektakularno ponovi turu prema Kini koju je kroz scile i haribde, tri puta, počev od 1738, izvezao njegov luksuzni original dok mu nije prerano odzvonilo…
Kao u nekom trileru, pre više od dva veka, sudbina prvog Geteborga zamrsila se do spektakularnih razmera… Avanturistički odjeci još traju…
Bio je ponedeljak, 14. mart 1743, a vreme kao stvoreno za početak treće plovidbe prekaljenog Geteborga … I sve je teklo kao podmazano da ne može bolje biti…
Međutim, 36 meseci kasnije, posle svih bura i oluja, tajfuna i cunamija, sunca i kiša, piratskih presretanja, na domaku švedske obale, 12. septembra 1745, kad su se sa pramca iznurene lađe videla ozarena lica porodica mornara i prepoznavalo nestrpljenje trgovaca željnih skupocenih tovara…. brod je na užas i stravu publike i posade udario u steno zvanu Hunnebadan i počeo lagano, ali sigurno da tone… Na sreću, niko nije poginuo, a dobar deo tovara je spasen…
Brodska havarija predstavljala je neopisivi skandal svoga doba. Ni 250 godina posle udesa ne smiruju se strasti… Neki smatraju da se na Geteborg navalio niz nesrećnih okolnosti i da je u finalu brod poklekao, a drugi da je reč o perfidno-veštom manevru vlasnika da otme pare od osiguranja…
Bilo kako bilo, bilo pa prošlo, udesu se u zube ne gleda, nek’ pomorska istorija sudi, nek’ neko doktorira na slučaju … Geteborg ponovo hvata vetar u 1.964 kvadratna metra svojih jedara da vidi svet i da se mirno vrati kući… Dobar vetar, plava lađo…