Uklanjanje aneurizme bez rezova i anestezije

– Bez otvaranja lobanje, korišćenjem specijalnog instrumenta i mikrokatetera kroz preponsku arteriju ulazimo u sistem krvnih sudova u mozgu gde se nalazi neka patološka promena i onda se u mozgu na krvnom sudu vrši intervencija, a patologije koje se leče ovim putem su pre svega aneurizme u mozgu – objašnjava dr Ćulafić. On dodaje da su se ranije aneurizme u mozgu obično otkrivale tek kada dođe do krvarenja i kada se jave simptomi krvarenja.

– Međutim, danas ima i novih metoda, kao što je magnetna rezonanca i skener, gde mi mnogo češće nađemo na angiografiji, koja se radi na tim aparatima, da pacijent ima aneurizmu. One su u 95 posto urođene, a u pet odsto slučajeva mogu da budu stečene aneurizme – ukazuje on.

Prema rečima našeg sagovornika, ranije su se kako bi se uklonile aneurizme, radile hirurške intervencije, a sada je zahvaljujući ovoj novoj metodi, koja se u svetu sprovodi već 15 godina, a kod nas od 2003. godine aneurizme leče bez otvaranja lobanje.

– Mogu da se rade i aneurizme koje su pukle i koje su dovele do krvarenja, kao i aneurizme koje su uzgredno otkrivene. Kada je reč o godinama pacijenata sa aneurizmama, tu nema pravila, mogu da budu i deca i mi smo ovu intervenciju sprovodili i na deci. Faktori rizika su povišen pritisak, ali i ako se pacijent izlaže nekom naporu, pa to dovede do povećanog pritiska u mozgu i pucanja i krvarenja aneurizme – naglašava sagovornik Danasa.

Osim aneurizmi, doktor Slobodan Ćulafić ističe da se ovom metodom leče i druge bolesti, kao što su arterio-venske malformacije, koje su najčešće urođene, kao i karotidno kaverozne fistule, koje najčešće nastaju kao posledica saobraćajnih udesa i trauma.

– Tih pacijenata je znatno manje, ali i oni mogu da se leče na ovaj način. Od 2003, kada je kod nas počela da se radi ova intervencija do danas operisano je oko 1.000 pacijenata, a komplikacije se javljaju u svega jedan do tri odsto slučajeva, napominje dr Ćulafić.

Da je ova intervencija bezbedna i da ne dolazi do daljih komplikacija, svedoči i činjenica da pacijenti već dva dana posle zahvata mogu da idu svojim kućama, a već posle pet dana su radno sposobni.

– Intervencije traju od pola sata do 45 minuta, u zavisnosti od toga da li pacijent ima jednu ili dve aneurizme, a nekada se desi da ima i više, mada mi sve to možemo da radimo istovremeno. Pacijenti posle intervencije moraju da leže 24 časa i dobijaju terapiju koja sprečava razvoj infarkta mozga. Nakon 24 sata, oni se bez terapije puštaju kući i za četiri do pet dana su radno sposobni. Ovu intervenciju smo sprovodili i na pilotima koji su imali aneurizme i koji su se već posle nedelju dana vratili svom poslu – napominje naš sagovornik.

U narednom periodu, kako objašnjava doktor Ćulafić u bolnici Sveti Sava planiraju da uvedu i lečenje akutnog infarkta mozga na ovaj način.

– Sistemom katetera i stentova pokušavamo da izvadimo tromb koji je začepio krvni sud i koji je napravio infarkt mozga. Tim sistemima može direktno da se uđe do mesta gde je došlo do tromboze, da se taj tromb izvadi i oslobodi se krvni sud. Potrebno je i vreme da se to uradi, a to je u nekih šest sati nakon infarkta mozga – ističe dr Ćulafić.

Ekipa Danasa posetila je i pacijenta koji se, kako nam je rekao oseća odlično.

– Intervencija mi je juče rađena, ležao sam 24 sata i sutra idem kući. Osećam se odlično, nemam nikakve glavobolje, niti bilo koje druge komplikacije, kaže Vladan M.

Školovanje u najvećim svetskim centrima

Neuroradiolog doktor Slobodan Ćulafić bio je na edukaciji u Čikagu na Raš Univerzitetu, a kasnije je znanje sticao i u Francuskoj i u Poljskoj.

Direktor Milan Savić: Lečimo trećinu obolelih u Srbiji

Milan Savić, specijalista neuroradiologije i direktor bolnice Sveti Sava naglašava da ova bolnica radi 24 sata, sedam dana u nedelji.

– Lečimo oko 7.000 do 8.000 pacijenata godišnje, lečimo trećinu svih pacijenata u Srbiji obolelih od moždanog udara i 80 odsto beogradskih pacijenata. Od kako se rade nove procedure, priliv pacijenata je još veći, dolazi i sve više pacijenata i iz okruženja, koji ovakvu ponudu nemaju u svom zdravstvenom sistemu – navodi za Danas dr Savić.