Danas je Veliki petak – dan tišine, stradanja i nade

Veliki petak – poreklo i značenje

Veliki petak potiče iz događaja opisanih u Novom zavetu. Tog dana, Isus Hristos je mučen, osuđen na smrt i razapet. Njegova žrtva simbolizuje „otkup“ grehova čovečanstva, pa se ovaj dan doživljava kao trenutak velike tuge, ali i nade – jer vodi ka Uskrsu, danu vaskrsenja.

Naziva se „veliki“ jer označava veličinu žrtve koju je Isus podneo za sve ljude, i jer ima duboko duhovno značenje za verujuće.

Simbolika

Veliki petak je dan tuge, ćutanja i posta. Hristovo stradanje simbolizuje patnju, ali i duboku ljubav prema ljudima. Na ovaj dan se ne služi liturgija, jer je Hristos na simboličan način „u grobu“. U crkvama se iznosi plaštanica – platno sa likom Hrista koji leži mrtav – i vernici joj prilaze sa poštovanjem, klanjaju se i ljube je.

Zvonici ćute, sve je obavijeno tišinom, a atmosfera u crkvama je svečano-mračna i kontemplativna.

Narodni običaji

U srpskoj tradiciji, Veliki petak je dan kada se poštuju stroga pravila:

Ne rade se kućni poslovi – naročito se ne pere, ne kuva, ne koristi alat, niti se nešto novo započinje.

Ne čuje se muzika i ne veseli se, dan protiče u tišini i molitvi.

Farbanje jaja – obično se prvo jaje boji crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv. To jaje se zove „čuvarkuća“ i čuva se tokom cele godine kao amajlija.

Trpeza na Veliki petak

Na ovaj dan se po pravilu strogo posti. Mnogi vernici čak ni vodu ne piju do popodneva, u znak sećanja na Hristovo stradanje. Hrana, ako se jede, mora biti posna i jednostavna – bez ulja, mesa, mleka ili jaja.

Tipična jela za Veliki petak uključuju:

• Suvi hleb
• Kuvani pasulj bez zaprške
• Krompir u ljusci
• Kiseli kupus
• Sveže ili suvo voće
• Kompot
• U nekim krajevima se jede samo hleb i voda.

Veliki petak je dan koji poziva na tišinu, skromnost i unutrašnju refleksiju. Iako označava tugu zbog Hristove smrti, on je i uvod u najveću hrišćansku radost – Uskrs i vaskrsenje. U tom spoju tuge i nade, leži duboka simbolika i snaga ovog svetog dana.