Vranje: Zaboravljeni pravni erudita

Diplomirao je u dvadeset sedmoj, a doktorirao naredne godine života na Pravnom fakultetu u Beogradu kao jedan od đaka profesora Slobodana Jovanovića.

Tasića put vodi do Subotice, gde (1920 – 1923) radi na Pravnom fakultetu, gde usavršava nemački i francuski jezik i piše ozbiljne pravne rasprave vezano za državno pravo i radi na Enciklopediji prava, kao predmetu o kome je držao predavanja studentima.

Punih sedam godina Vranjanca put nanosi na Pravni fakultet u Ljubljani, gde predaje od 1923. do 1930. godine, nakon čega biva izabran za redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Skroman. Sasvim neprimetan. Strog prema dogmatizmu u pravnoj nauci Đorđe se trudio da ostane veran sebi, pravnim normama koje je usaglašavao sa svojim mentorom profesorom Jovanovićem i svojom braćom u Vranju, koji su kasnije postali učeni ljudi.

Živeo je sam. Sa svojim mislima. Knjigama, koje je napisao i mnogo više čitao. Verujući u sopstveni primer poštovanja samo pravnih normi i teorije koju je poštovao. =Život je činio obrte i donosio bahatost na koju tihi i skromni profesor Tasić nije bio naviknut.

Okupacija (april, 1941) profesora je zadesila kao lice koje je bilo udaljeno sa Pravnog fakulteta. U novembru iste godine profesor Tasić će biti uhapšen od strane Gestapoa i sproveden u logor. Ćutao je, a kada su Nemci shvatili da je objavljivao radove na nemačkom i francuskom jeziku, vraćen je u svoj skromni dom u Beogradu. Kao antidogmata Đorđe je odbio da potpiše Nedićevu deklaraciju „O lojalnosti“, zbog čega je uhapšen od strane Nemaca 25. avgusta 1943. godine i sutradan streljan u logoru na Banjici.

Profesor Đorđe Tasić danas je u svome rodnom gradu „obeležen“ samo spomen- reljefom na zgradi Višeg suda u Vranju. Njegovih knjiga nema u izdanju nijedne pravosudne institucije na jugu, a još manje o njegovom delu znaju sudije, advokati i oni novi koji stupaju na scenu velike arene tumačenja zakona.

Pravni erudita je u svome rodnom gradu „pojeden“ vremenom površnosti i pohlepe, ali i poniženjem profesije u koju je toliko uložio, ostavio, a da je to malo ko pročitao. Ima li perspektive bez sećanja?