Zablude o fizičkoj aktivnosti

Oko dva miliona ljudi godišnje umre od posledica fizičke neaktivnosti.

Koje su najveće zablude o fizičkoj aktivnosti:

Fizička aktivnost je skupa, zahteva opremu, posebnu garderobu i plaćanje članarine.

NE! Fizička aktivnost može se sprovoditi skoro bilo gde i ne zahteva posebnu opremu. Šetnja je najviše praktikovana i najčešće savetovana fizička aktivnost, a u potpunosti besplatna. Većina urbanih sredina ima parkove i pešačke zone idealne za šetnju, trčanje i igru. Nije neophodno ići u teretanu, na bazen ili druge specijalne sportove da bi bili fizički aktivni.

Fizička aktivnost oduzima mnogo vremena.

NE! Dovoljno je 30 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno da bi smo unapredili i očuvali naše zdravlje. Ne moramo odvajati posebno vreme, fizičku aktivnost možemo uključiti u naše svakodnevne aktivnosti: na poslu, školi, u kući.

Nema potrebe trošiti vreme i novac učeći decu fizičkoj aktivnosti, deca su i po prirodi dovoljno aktivna.

NE! Istraživanja su pokazala da su deca širom sveta sve manje fizički aktivna i da slobodno vreme radije provode ispred televizora ili kompjutera zamenjuju redovnu fizičku aktivnost. Nedovoljna fizička aktivnost kod dece može imati zdravstvene posledice u kasnijem životnom dobu.

Fizička aktivnost je za mlađe ljude, u mojim godinama ne treba da se opterećujem time.

Za fizičku aktivnost nikada nije kasno, i njena redovna primena može unaprediti kvalitet života u svakom životnom dobu. Aktivan stil života starijim ljudima obezbeđuje održavanje socijalnih veza i pomaže razvoju samopouzdanja i samopoštovanja – osobina koje su osnova psihičkog blagostanja. Poboljšana fleksibilnost, ravnoteža i tonus mišića pomažu u prevenciji padova, glavnih uzroka nesposobnosti kod starijih ljudi. U zemljama širom sveta između 60 odsto i 85 odsto odraslih nije dovoljno aktivno u meri u kojoj bi unapredili svoje zdravlje.

Bavljenje fizičkom aktivnošću je neophodno samo u industrijski razvijenim zemljama.

NE! Sedenterni stil života postao je globalni zdravstveni problem. Nedovoljna fizička aktivnost je jedan od 10 vodećih uzroka smrti, bolesti i nesposobnosti. Oko 2 miliona ljudi godišnje umire od posledica fizičke neaktivnosti. Brzo širenje gradova u razvijenim zemljama, gužva, siromaštvo, saobraćaj, nekvalitetan vazduh, nedostatak parkova, pešačkih zona, prostora za sport i rekreaciju, čine fizičku aktivnost teško dostupnom. U nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju sve je popularniji sedenterni stil života, a posledice su povećana učestalost gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Ove zemlje će pored borbe protiv zaraznih bolesti morati da se suoče i sa teretom masovnih nezaraznih bolesti. Fizička aktivnost je isplativ i održiv način za unapređenje zdravlja u svakom životnom dobu.

(Preuzeto sa sajta Instituta za javno zdravlje Vojvodine)