Zašto izgledamo ovako kako izgledamo? 1Foto: Pixabay/Foundry

Od naših ušiju do naših nožnih prstiju, evo zašto naša tela izgledaju ovako kako izgledaju.

Ljudi su kompleksna stvorenja, međusobno različita a opet slična. Nema mnogo drugih živih bića koja su sposobna da obavljaju toliko raznovrsnih radnji kao mi. Zamislite ribu koja pokušava da trči ili konja koji diže tegove? Ta slika je nerealna.

Da bismo razumeli zbog čega određeni delovi našeg tela izgledaju kako izgledaju, prvenstveno treba da shvatimo čemu je evolucija namenila da oni služe. Kako sve naše adaptacije utiču na ono što vidimo u ogledalu, objašnjavaju svetski stručnjaci sa različitih prestižnih univerziteta.

Oči: Dizajnirane za smeškanje i „šmekanje“

„Područje koje okružuje iris – nazvano beonjača – je zatamnjeno kod većine životinja, ali svetlo belo kod ljudi. Ovo nam omogućava da vidimo kuda drugi usmeravaju svoje poglede, omogućavajući ključnu tihu komunikaciju poput „prevrtanja“ očima i pogleda u stranu“, objašnjava Daniel Lieberman, ljudski evolucioni biolog na Univerzitetu Harvard.

Nos: Dah toplog vazduha

„Klima verovatno igra ulogu u formiranju nosa. Naše nozdrve filtriraju vazduh kako bi bio topao i vlažan za naša pluća. Šire nozdrve sprečavaju pregrevanje, dok uske nosne rupe lakše vlaže hladan, suv vazduh. Evolucija je morala da uspostavi ravnotežu“, kaže Arslan Zaidi, evolucioni genetičar sa Univerziteta u Pensilvaniji.

Dodaci: Od peraja do prstiju

„U nekom trenutku u toku evolucije životinja, male kosti iz ribljih peraja postale su relativno veće koje čine ljudske prste i zglobove. Naša laboratorija je otkrila da svaki veoma različit dodatak zapravo sadrži isti tip ćelija“, ukazuje Tetsuia Nakamura, evolucioni razvojni biolog sa Univerziteta Rutgers.

Uši: Čujem svaku notu

„Vidljivi nabori uha „hvataju“ obližnju buku, ali sitne ćelije dlake iznutra pomažu da ti ulovljeni zvuci budu pretvoreni u prepoznatljive i smislene. Ljudske uši su veoma krhke. Za razliku od riba i ptica, kada naše uši (i svih sisara) budu oštećene, to oštećenje traje zauvek“, upozorila je Andrea Streit, razvojni neurobiolog sa „King’s College -a“ u Londonu.

Noge: Ova kolena su napravljena za hodanje

„Nije lako pronaći efikasan način hodanja na dve noge. Kada smo se oslonili na tibiju, kolena i butne kosti shvatajući da nas to čini funkcionalnijim, ostali smo pri tome. Svi se žale na bolove u kolenima. Evolucija je napravila nešto optimalno, ali ga nije učinila večnim“, kaže Terens Kapelini, ljudski evolucioni biolog sa Univerziteta Harvard.;

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.