Dermatološkinja poručuje - čuvajmo kožu jer drugu nemamo 1Foto:vikipedia

U Srbiji se godišnje melanom dijagnostikuje kod oko 700 ljudi, od toga samo 20 posto dijagnoza bude u ranoj fazi bolesti.

Melanom kože je maligna bolest koja u svetu i kod nas ima veliku učestalost koja je ukonstantnom porastu. Procenjuje se da je trend porasta ove bolesti oko 15 procenata nasvakih pet godina.

Ako se otkrije u početnoj fazi, procenat preživljavanja obolelih od melanoma je izuzetno visok. U zemljama sa naprednijom medicinom, jačim zdravstvenim sistemom i većom kulturom odlaska kod lekara pacijenti se javljaju na preventivne preglede u značajnijem broju, pa se oko 80 procenata slučajeva otkrije u ranoj fazi.

Bolest se češće javlja kod osoba sa svetlom kožom, kosom i očima a u velikom riziku su oni koji se izlažu solarijumu, koji je zbog izuzetne štetnosti po kožu zabranjen u velikom broju evropskih zemalja.

Melanom može nastati tako što se koža izlaže ultraljubičastom zračenju a onda se u koži stvaraju mutcije koje kasnije dovode do pojave karcinoma.

Uzimajući u obzir da je koža najveći organ, potrebno joj je posvetiti posebnu pažnju, poštovati preporuke lekara, ne sunčati se, ne koristiti solarijum i imati redovne preventivne preglede.

O tome na koje načine da sačuvamo kožu, koje navike da promenimo i šta da uradimo kako bi predupredili melanom, govorila je prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, naša istaknuta dermatološkinja.

„Najbolji način da predupredimo melanom jeste da se od detinjstva štitimo od Sunca. Jako je teško objasniti ljudima ali moramo, kad god je to moguće, da izbegavamo bespotrebno direktno izlaganje kože Suncu. Najjednostavnije što mogu da objasnim je da, kad god, pogotovo u periodu od juna do oktobra, imamo neke aktivnosti napolju – rad, sport, obavezno moramo da  budemo obučeni, da imamo makar majicu na sebi i da izbegavamo sunčanje iz želje da nam koža potamni. UV zračenje dovodi do toga da se u ćelijama javljaju mutacije a te mutacije dovode do raka kože.“

Doktorka ističe da i genetika igra bitnu ulogu u potencijalnom razvoju melanoma.

„Naravno da je i genetika bitan faktor, i neko ko je u porodici imao melanom će imati veći rizik, ali bitno je i da se te osobe štite jer na taj način mogu da spreče razvoj bolesti.“

Doktorka Kandolf Sekulović naglašava da je pored sunčanja, jako bitno izbegavati isolarijum, koji, na još ekstremniji način, izlaže kožu UV zračenju.

Na pitanje koji su to prvi znaci da treba da se javimo na pregled, ona ističe da redovnom, jednomesečnom samokontrolom sami možemo da pratimo ima li nepravilnosti na našem telu, mrlja koje podsećaju na mladež.

„Ono što je problem sa melanomom je to što on u najranijoj fazi izgleda kao mladež, međutim razlika između mladeža i melanoma je to što se mladež ne menja a melanom sekonstantno menja, postaje sve nepravilnijih ivica dobija više boja vremenom se izdiže i na kraju počinje da krvari, retko kada boli i svrbi. Kad vidimo da se nešto tako dešava na našem telu, moramo da potražimo dermatologa koji će uraditi dermoskopiju, a potom preporučiti, ukoliko je potrebno, hirurško uklanjanje i histopatološku analizu“, ističe ona.

Doktorka dodaje i to da je bitno da se melanom otkrije u ranoj fazi i da je onda moguće potpuno izlečenje, bez ikakvog uticaja na čovekov dalji život. Takođe, upozorava na rizik koji dolazi ako melanom prepoznamo kasnije.

„Ako melanom pređe debljinu od jednog milimetra u koži, postoji povećan rizik da on pređe na limfu, limfne čvorove pa na unutrašnje organe. Ako pređe debljinu od četiri milimetra, rizik se dodatno povećava i ti ljudi moraju da rade skenere da bi videli da li se bolest proširila u unutrašnje organe“, upozorava dermatološkinja.

Ohrabruje je činjenica da je lečenje sve kvalitetnije i da se uz dobro praćenje i redovne kontrole bolest može staviti pod kontrolu.

„Dijagnoza melanoma nije smrtna presuda. Praćenje, redovna kontrola i inovativne metode u lečenju mogu dovesti do toga da se organizam sam izbori sa bolešću. Značajna je stvar da danas postoje lekovi koji su značajno efikasni i u fazi kada se bolest proširi u unutrašnje organe. Lekovi razvijeni u poslednjih deset godina, imunoonkološka terapija i target terapija uspevaju da prevedu bolest u hroničnu, a kod nekih pacijenata dovode i do potpunog povlačenja bolesti. Ovi lekovi su dostupni i kod nas, a ono što još treba da bude unapređeno za naše pacijente je da se oni počnu primenjivati preventivno tokom 12 meseci kod melanoma sa visokim rizikom od metastaza, čime je moguće sprečiti širenje bolesti u unutrašnje organe.“

Za kraj, doktorka Lidija Kandolf Sekulović je imala i poruku za čitaoce.

„Treba da uživamo u životu ali ipak da povedemo računa o našoj koži, da je štitimo jer – drugu nemamo.“