„Bio sam zdrav, a sad čekam poziv za transplantaciju organa“: Životna priča čoveka koji boluje od hronične bolesti bubrega

„Do tada nisam imao problema. Osim, možda, malo povišen krvni pritisak. To nije bilo alarmantno – 150/100 i slične vrednosti. Dobio sam lekove. Radio sam sve neophodne analize i rezultati nisu ukazivali da imam neki problem. Te 2019. otišao sam kod lekara na kontrolu jer je pritsak počeo da skače i pored terapije. Rezultati su pokazali povećane vrednosti kreatinina, uree, pokazatelja funkcije bubrega. Upućen sam u Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS). Mesečno jednom sam odlazio na kontrolu“, priča Nedeljko za Danas na Svestki dan bubrega svoju životnu priču, apelujući na građane da redovno kontrolušu svoje zdravlje jer je bolest podmukla.

Bolest se pogoršala

Kako dodaje, prva četiri mesec urađene su sve analize i pregledi čiji su rezultati bili u granicama normale, osim kreatinina i uree, da bi se sledeće godine, tokom kovida, bolest pogoršala.

„Tokom pandemije kontrole su bile na dva meseca, parametri funkcije bubrega u krvi su rasli i u oktobru te godine doktorka mi je predložila da uradimo takozvanu fistulu na ruci, za svaki slučaj ako mi bude bila neophodna hemodijaliza. U pitanju je hirurška intervencija premošćavanja vene na arteriju da bi se dobio dobar krvni sud. Oba bubrega su slabila. Bio sam obavešten o svemu i nije mi bilo svejedno“, priča Nedeljko.

Dodaje da je ta intervencija rutinska, radi se u lokalnoj anesteziji, traje do dva sata i da se dva meseca čeka da sve zaraste i da „arterija sazri“ i u njoj bude dobar protok krvi.

„Bukvalno posle ta dva meseca, 4. januara 2021, počela je moja dijaliza. Susreo sam se sa nečim novim. Pre toga morate psihički da se pripremite. Prvih šest meseci imao sam teške glavobolje dok se organizam nije navikao. Jer mašina izvuče krv, filtrira je i vraća u organizam. Spušta u normalu visoke vrednosti keretinina, uree i drugih parametara da biste mogli da funkcionišete. Kad sam se navikao na to, bilo je problema sa krvnim pritiskom. Tokom dijalize može toliko da vam padne da se onesvestite pri kraju procedure, mogu i grčevi u mišićima da se pojave. Istovremeno s početkom dijalize stavljen sam na listu čekanja na bubreg u Kliničkom centru Vojvodine“, priča naš sagovornik.

Kako nastavlja, na dijalizu ide tri puta nedeljno po četiri sata.

„Objasnili su mi da je potrebno da mi organizam bude `čistiji`, prvo da bih odradio preglede za transplantaciju, što sam i učinio, pa ako se pojavi organ i da odem na tu operaciju. Za tri godine nijedan poziv u vezi sa transplantacijom nisam dobio. Svestan sam kakav je transplantacioni program, da nema donora i da život moram da organizujem u odnosu na dijalizu“, iskren je on.

„Ne mogu da planiram niti odem negde“

Kaže da ne može ništa da planira, na putovanju ili odmoru nije bio, može samo da ode negde „tokom produženog vikenda od petka posle dijalize, ali da se vrati u nedelju“.

„Imam troje dece kojima bi trebalo roditelji sve da obezbede. Čekam bubreg i poziv iz KCV. Ako i stigne, procedura je da se, zajedno sa mnom, pozovu još dva pacijenta koja čekaju organ i ko bude od nas najpodudarniji sa organom biće transplantiran. U pitanju je kadeverična transplantacija. Nemam nikoga od srodnika ko bi mogao da mi bude donor organa. U poslednje vreme razmišljam da skupim novac i odem u inostranstvo na transplantaciju“, navodi Nedeljko i dodaje:

„Trebalo bi građani Srbije da razmisle i postanu donori. Spasiće nekome život, dobiti prijatelja za ceo život. Sa druge strane, isto tako bi trebalo da kontrolišu svoje zdravlje. Ova bolest je podmukla“.

Bolest ne bira i ne daje simptome

Povodom Svetskog dana bubrega na konferenciji za novinare rečeno je da se hronična bolest bubrega definiše kao poremećaj u strukturi i/ili funkciji bubrega, a koji je prisutan duže od tri meseca. U pitanju je neizlečiva bolest, a broj obolelih je stalno u porastu na globalnom nivou, a Srbija i zemlje regiona nisu izuzetak. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 700 hiljada pacijenata sa ovom hroničnom bolešću.

„Čak jedna od 10 odraslih osoba u svetu boluje od te bolesti, a ukoliko se ne leči može biti smrtonosna. Akcenat ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana bubrega je prevencija bubrežnih bolesti i širenje svesti o ovom ozbiljnom zdravstvenom problemu koji često ne ispoljava simptome. Zato je udruženje Zajedno za novi život, zajedno sa lekarima, izradilo brošuru kako bi što više pacijenata preko ustanova u kojima se leče, moglo da dođe do nje i informiše se o svim važnim detaljima u vezi sa obolenjem – kaže Mladen Todić, predsednik udruženja Zajedno za novi život.