Kako smanjiti broj od 56.000 umrlih od kardiovaskularnih oboljenja u Srbiji?

Vodeći uzrok aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti (KVB), u koje se ubrajaju najfatalniji srčani i moždani udar, jeste visok nivo lošeg holesterola (LDL). Pacijenti koji su duže izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju i mnogo veći rizik.

Ipak, ohrabrujuće je to da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji predstavlja i faktor rizika koji najlakše može da se promeni i čime bi se značajno samnjila i smrtnost od pomenutih oboljenja.

Problem jeste taj što u Srbiji ljudi retko kontrolišu ove vrednosti, odnosn najčešće se okrivaju prilikom rutinskih pregleda, ali i onda kada je već kasno, u predinfarktnom stanju. Istovremeno nekada su i niži nivoi od laboratorijskih referentnih vrednosti opasni, u zavisnosti od stanja pacijenata,

– Pacijenti sa povišenim LDL holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju simptome. Kod mnogih pacijenata se povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt. To je razlog zašto bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola, rekao je prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju u Institutu Dedinje.

Prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti, ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar. Nakon toga je vrlo važno konsultovati se sa lekarom koji će odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti na dalje lečenje.

– Problem većinom nastaje načinom ishrane, ponašanjem, fizičkom neaktivnošću, gojaznošću i pušenjem. Međutim, određeni broj pacijenata, koji nije mali, može imati i genetsku grešku, odnosno porodičnu hiperholesterolemija. Takve osobe su izložene jako visokim vrednostima holesterola još od mladosti i ako to ne kontrolišu često doživljavaju infarkt u ranijem životnom dobu, objasnila je prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz UKC Srbije.

U lečenju povišenog nivoa holesterola koriste se statini, istakla je ona. Pokazalo se da savremeni statini imaju veoma malo nuspojava. Ako se ne postignu zadovoljavajući efekti sa statinima, postoje i potpuno novi lekovI koji odlično deluju.

– Njihova prednost jeste ta što se neki od njih daju jednom ili dva puta mesečno u vidu injekcije. Osim što su sa izuzetno malo neželjenih efekata, još novija generacija medikamenata se daje samo jednom u šest meseci i vrlo efikasno održava nivo lošeg LDL holesterola u dozvoljenim vrednostima, kaže prof. Lalić. Treba reći i da ateroskleroza u karotidnim arterijama može uzrokvati i moždani udar.

– Za nekoga ko je potpuno zdrav i neko ko je imao infarkt miokarda i ugrađen mu je stent ili je operisan i urađen mu je baj-pas, ne važe iste referentne vrednosti LDL. Za ljude koji su imali neki kardiološki događaj te vrednosti su mnogo niže. Ukoliko potpuno zdrava osoba ima loš holesterol 2,5 mmola/l, to je u redu. Međutim, iste tolike vrednosti LDL nisu dobre za osobu koja je već imala infarkt. Kod takvih pacijenata on mora da bude ispod 1,4 mmol/l, ojasnio je  prof. Otašević.