Ko je sve podložan insulinskoj rezistenciji 1Foto: Shutterstock/F0t0stock

Insulinska rezistencija je metaboličko stanje koje znači da nivo insulina u krvi raste, ćelije postaju otporne na dejstvo insulina jer on ne može da reguliše glukozu u krvi i vremenom od toga šećer u krvi biva veći. Pojedine osobe su u većem riziku da razviju insulinsku rezistenciju, koja podrazumeva i veći rizik za razvoj dijabetesa tip 2.

Dobra vest je što vežbanje i gubitak viška kilograma mogu da znatno pomognu kod insulinske rezistencije, pišu na sajtu clinical.diabetesjournals.org.

Ko je u riziku za insulinsku rezistenciju?

Na sajtu niddk.nih.gov izdvajaju one koji su u riziku da imaju insulinsku rezistenciju.

To su:

  • gojazne osobe
  • fizički neaktivne osobe
  • osobe koje imaju roditelja, brata ili sestru sa dijabetesom tip 2
  • Afroamerikanci
  • Indijanci
  • osobe hispano, latino, azijskog porekla
  • osobe sa policističnim jajnicima
  • osobe sa trudničkim dijabetesom
  • osobe koje su rodile veliku bebu (preko četiri kg)
  • stariji od 45 godina
  • osobe sa povišenim nivoom glukoze u krvi
  • osobe sa visokim krvnim pritiskom
  • oni koji imaju nizak nivo takozvanog dobrog holesterola (HDL)
  • osobe sa previše triglicerida u krvi
  • srčani bolesnici, osobe koje su imale šlog ili bolesti krvnih sudova u vratu i nogama

Inače, neki od ovih faktora su i rizik za nastanak srčanih bolesti.

Pritom, istraživači ne razumeju do kraja šta konkretno izaziva insulinsku rezistenciju i predijabetes, ali veruju da su gojaznost i manjak fizičke aktivnosti glavni uzročnici.

Višak kilograma i insulinska rezistencija

Naučnici veruju da gojaznost, a posebno previše sala oko stomaka, jeste glavni uzročnik insulinske rezistencije.

Obim struka od preko 100 cm kod muškaraca i preko 88 cm kod žena povezuje se sa insulinskom rezistencijom. To je inače moguće i ako vam je indeks telesne mase (BMI) u granicama normale, pišu na sajtu niddk.nih.gov.

Stručnjaci su ranije verovali da masti u našem telu služe samo za skladištenje energije, ali studije su pokazale da salo oko struka pokreće hormone koji mogu da dovedu do hroničnih i trajnih upala u telu. A te upale mogu da budu ključne za insulinsku rezistenciju, dijabetes tip 2 i kardiovaskularne bolesti.

Stoga gojaznost može lako da odvede do insulinske rezistencije, a što može da izazove i bolest masne jetre.

Manjak fizičke aktivnosti i insulinska rezistencija

Ako niste dovoljno fizički aktivni, vrlo je moguće da ste u riziku za razvoj insulinske rezistencije jer se taj problem povezuje sa ovim stanjem, ali i sa predijabetesom.

Redovna fizička aktivnost pokreće promene u telu što, između ostalog, omogućava bolju regulaciju nivoa glukoze u  krvi.