Koji su simptomi srčanog udara i kako se leči? 1Foto: Shutterstock/Dragana Gordic

Infarkt miokarda ili srčani udar je poremećaj kod kojeg je srčani mišić oštećen usled smanjenog ili odsustva snabdevanja kiseonikom.

Srce je najvažniji i najjači mišić u našem telu, ali često zanemarujemo njegovo zdravlje dok ne bude prekasno.

Uzrok srčanog udara se retko dešava iznenada, odnosno obično mu prethode brojni faktori koji godinama mogu biti faktor. Oko 18 miliona ljudi širom sveta svake godine umre od bolesti srca i krvnih sudova, a u Hrvatskoj kardiovaskularne bolesti čine skoro polovinu svih smrtnih slučajeva.
S razlogom se srčani udar naziva ubicom broj jedan modernog čoveka. Najbolji način da se interveniše kod bolesti srca, kao i srčanog udara, je prevencija.

Kako prepoznati srčani udar?

Pojačani osećaj bola u grudima ili peckanje cele ruke automatski stvaraju paniku jer mnogi od nas znaju da su to glavni simptomi srčanog udara. Iako se može pojaviti iznenada, može pokazati rane znake. Do srčanog udara može doći i posle koronarne bolesti, inače najčešće kardiovaskularne bolesti, piše N1 Zagreb.

To je suženje ili začepljenje arterija koje snabdevaju srčani mišić, a sve se to dešava kao posledica ateroskleroze. Ateroskleroza je bolest u kojoj arterijski zid postaje tanak i manje elastičan, što ga čini sklonijim oštećenju. Najozbiljnija posledica koronarne bolesti srca je srčani udar ili infarkt miokarda.

Jedan od faktora koji povećava rizik od srčanog udara je povišen krvni pritisak i arterijska hipertenzija, takođe jedna od bolesti kardiovaskularnog sistema.

Simptomi srčanog udara stoga se javljaju iznenada, ali mogu imati jasnu vezu sa prethodnim bolestima ili načinom života.

Pored bolova u srcu, ovo su još neki simptomi srčanog udara:

– osećaj nelagodnosti u grudima koji se javlja u centru grudne kosti i mnogi pacijenti ga opisuju kao pritisak ili kao da im je nešto selo na grudi

– žene češće osećaju pritisak i nelagodnost nego bol

– osećaj anksioznosti i panike

– kašalj, krvavi kašalj

– povećan umor nekoliko dana pre i tokom srčanog udara

– osećaj slabosti danima pre moždanog udara i tokom infarkta miokarda

– mučnina, povraćanje, gubitak apetita

– bol koji se širi od grudnog koša do ramena, ruku, leđa, vrata i/ili stomaka

– ubrzan puls sa nepravilnim ritmom

– hladan znoj

– oticanje stopala, članaka, stomaka

Kada se pojave gore navedeni simptomi, posebno ako već nemate kardiovaskularno oboljenje kao što je angina pektoris koja može da izazove slične simptome, odmah se obratite službi hitne pomoći.

Osoba koja oseti gore navedene simptome treba da miruje do dolaska lekara, najbolje da leži sa podignutom glavom ili u polusedećem položaju. Ako je krvni pritisak povišen, osoba može, uz preporuku lekara hitne pomoći, da uzme tabletu za snižavanje krvnog pritiska. Ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima obično imaju pri ruci nitroglicerin, koji bi bilo mudro koristiti kada se pojave simptomi srčanog udara.

Tokom srčanog udara pacijenti mogu čuti šum u srcu, pucketanje u plućima i sl. Da bi se potvrdilo da je uzrok navedenih simptoma srčani udar, potrebno je uraditi EKG, ergometriju, ehokardiografiju i druge laboratorijske pretrage.

Lečenje srčanog udara

U slučaju srčanog udara neophodna je brza intervencija kako bi se izbegao fatalni ishod. U početku, EKG treba odmah pratiti zbog aritmija koje mogu izazvati smrt pacijenta. Cilj lečenja je smanjenje opterećenja srca i sprečavanje komplikacija. U početku, pacijent treba da miruje, a nakon toga fizička aktivnost se postepeno povećava. Pacijentu se daje kiseonik, a hrana treba da bude bez puno soli, bez kofeina i sa niskim sadržajem masti.

Lekovi za srčani udar su morfijum, koji se daje za uklanjanje bolova, i nitroglicerin, koji se daje za smanjenje bolova i smanjenje potrošnje kiseonika u srcu. Lekovi se koriste i za smanjenje opterećenja srca, poboljšanje rada srca, a nekim pacijentima se daju lekovi za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka koji mogu da izazovu začepljenje sudova. Kod nekih pacijenata neophodna je hitna operacija.

U slučaju srčanog udara čak jedna trećina slučajeva ima fatalni ishod. Ukoliko pacijent preživi dva sata nakon napada, ima veće šanse da preživi, ali nije isključeno da će imati određene komplikacije. Neki ljudi se potpuno oporave i mogu se vratiti normalnim svakodnevnim aktivnostima.

Smanjite rizik od srčanog udara

Ovaj opasan kratak trenutak izaziva brojne smrtne slučajeve širom sveta, a često su upravo ljudi imali neki od faktora koji povećavaju rizik od srčanog udara. I u svakodnevnim životnim navikama može se primetiti da osoba ima povećan rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani udar.

Ovo su neki od faktora rizika:

– pušenje

– alkoholizam

– visok krvni pritisak

– snižen krvni pritisak

– dijabetes ili šećerna bolest

– loša ishrana sa hranom bogatom mastima

– gojaznost i višak telesne masti

– starije osobe

– povećan nivo holesterola u krvi

– visceralno masno tkivo

– genetika

Na povećan rizik od srčanog udara u velikoj meri utiču osobe koje boluju od bolesti krvotoka, problema sa bubrezima ili ljudi pod čestim i teškim stresom. S obzirom da je poznato koji faktori mogu uticati na nastanak srčanog udara, bilo bi dobro da se o tome razmišlja od malih nogu.

Promena loših životnih navika je važna

Za sve ljude, ne samo one sa povećanim rizikom, preporučuje se promena loših životnih navika koje, pored srčanog udara, mogu dovesti do razvoja raznih bolesti. Početak prevencije treba da bude prestanak pušenja i konzumiranja alkohola, uvođenje konzumiranja puno vode, ishrane koja nema puno životinjskih masti i aditiva. Srčani bolesnici se preporučuju da izbegavaju veoma slanu i veoma slatku hranu, kao i gotove i prerađevine.

Zdrav život, pored dobre hrane koja će snabdevati naše telo mineralima i vitaminima, uključuje i kretanje. To ne znači da odmah treba da uvedete neke teške treninge, već da bi bilo poželjno hodati bar pola sata dnevno. Upravo je ovo jedan od načina prevencije kardiovaskularnih bolesti. Takođe se preporučuje uzimanje dovoljne količine vode tokom dana, uvođenje nekoliko manjih obroka dnevno umesto prejedanja u jednom obroku i izbegavanje jela neposredno pre spavanja.

Iako zvuči lakše nego što zaista jeste, bilo bi dobro da se oslobodite stresa. Stres i anksioznost, posebno ako se ne leče, mogu izazvati srčani udar. Možete sami da smanjite stres smirivanjem, suočavanjem sa konfliktima i bavljenjem hobijima. U slučaju stresa, dobro je prepoznati šta tačno stvara stres i pokušati da izbegnemo određeni stresor što je više moguće. Ukoliko sami niste u stanju da prepoznate izvor svog stresa ili ne znate kako da se nosite sa njim, uvek možete potražiti pomoć psihologa koji će vas korak po korak dovesti do srećnijeg i zdravijeg života.

Uklanjanjem loših životnih navika i promenom perspektive, možete smanjiti rizik od srčanog udara i održati zdrav i srećan život.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.