Dr Nagoja Foto: Zoran MišićU Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu, tokom dva dana protekle nedelje prof. dr Petre Nagoja, specijalista pedijatrijske ortopedske i plastične hirurgije, iz Univerzitetskog kliničkog centra Monpelje u Francuskoj obavio je četiri komplikovane operacije kod dece sa teškim deformitetima kičmenog stuba.
Reč je o četiri pacijenta, uzrasta od dvanaest do šesnaest godina iz Niša, Beograda, Vršca i Zrenjanina.
– Operisani pacijenti su imali euromuskularne skolioze koji su ugrožavali njihove vitalne funkcije usled pritiska na unutrašnje organe, smanjene funkcije disanja ili ogromnog pritiska na probavni trakt. Bili su ne samo životno ugroženi već i ozbiljni invalidi koji nisu mogli o sebi da se staraju, mnogi čak ni da se usprave ili koriste ruke, istakao je doktor Slobodan Milisavljević, direktor Kliničkog centra u Kragujevcu, po kome je to bio i direktan stres koji je podnosila čitava porodica i okruženje pacijenata.
On je naveo da je tokom pet godina u ovom kliničkom centru preko projekta koji je inicirala Kompanija MCT za jugoistočnu Evropu 10 lekara iz Evrope operisalo 73 pacijenta u adolsecentskom uzrastu koji su imali teške slučajeve deformiteta kičmenog stuba.
– Učinak je fascinantan. Ne samo da su im se vratile normalne funkcija disanja i ishrane već smo imali i iskustva da su se posle ovih operacija deca bavila sportom, završavala škole, fakultete… Imala su normalan život, a nedavno se jedna devojka operisana u ovom programu verila, naveo je on.
Profesor Nagoja kao jedan od doajena spinalne hirurgije u svetu, po prvi put je u Srbiji i zahvalio se na časti i mogućnosti da podeli znanje oko ovako teškog i komplikovanog zdravstvenog problema sa ovdašnjim kolegama i studentima i učestvovao u ovom projektu operacija, jedinih takve vrste koje se vrše u Srbiji.
– Znanje mora da se deli, skroman je bio on, takođe istakavši koliko ovi zahvati poboljšavaju kvalitet života mladima i njihovim porodicama jer mnogi nisu mogli da stoje ili se samostalno kreću i brinu o sebi.
– To što smo uspeli da se deca sa ovakvim tipom bolesti leče u svojoj zemlji najveći je uspeh ovog petogodišnjeg projekta i saradnje, smatra Bratislav Čeperković, regionalni direktor Kompanije MCT za jugoistočnu Evropu.
– Ove operacije u inostranstvu koštaju od 200 do 300 hiljada evra, čak i više, dok se ovde obavljaju za deset puta manje para, kaže Čeperković. Operacije za decu su potpuno besplatne, finansirane iz budžeta Ministarstva zdravlja, a na ovaj način, po Čeperkoviću, budžetskom Fondu za zdravstvo, samo operacijama u Kragujevcu se uštedelo 14 miliona evra. Svi slučajevi su „rešeni“ sa stopostotnim učinkom.
Inače Kompanija MCT sarađuje i sa Kliničkim centrom u Nišu, Institutom za ortopediju na Banjici i Institutom za zaštitu dece i omladine u Novom Sadu. Po Čeperkoviću najvažnije da zbog toga što se operacije pacijenat obavljaju u Srbiji, nema stresa za porodice i decu, viza, troškova puta, boravka, prevođenja, daljeg postoperativnog lečenja…
Najveći benefit čitavog projekta je taj što su doktori kragujevačkog Kliničkog centra Vlajović, Stojadinović i Kamenković sada kadri da i sami sprovode vrlo ozbiljne hirurške zahvate u ovoj oblasti i oni su sada osnova razvoja spinalne hirurgije ne samo u Srbiji već u čitavom regionu.
Doktor Slobodan Milisavljević kao direktor UKC najavljuje podizanje na viši nivo ovakve vrste saradnje i skoru upotrebu „robotske hirurgije“ u operativnim zahvatima.
– To će biti veliki doprinos stručnom usavršavanju naših lekara, zbog planiranih obuka, specijalizacija, i ovo je veliki pomak o kom smo ranije mogli samo da sanjamo, smatra on.
Pregledi bez uputa
Doktor Srđan Vlajović svakog petka prima pacijente u ambulanti u UKC Kragujevac i procenjuje sa svojim kolegama ko je za ovakvu vrstu intervencije. „Pacijenti sa ovakvom vrstom deformiteta mogu se javiti u ambulantu kod dr Vlajovića, svakog petka, bez uputa i zakazivanja“, pojašnjavaju proceduru Čeperković i doktor Milisavljević.
Robotika unapređuje hirurgiju
Branislav Čeperković izneo je predlog koji je prihvaćen od UKC Kragujevac a ima i podršku od Ministarstva zdravlja i države. Reč je o razvoju veštačke inteligencije u ortopedskoj hirurgiji, odnosno robotike. Za Srbiju je bitno da takav centar koji bi bio i razvojnog karaktera ima i u Kragujevcu. Po njemu, tako nešto ne postoji čak ni na širem području a najbliži sličan centar je u Sen Melou u Francuskoj. Tim programom bi se sve ubrzalo i doprinelo skidanju sa liste čekanja, što je „rak-rana“ kada su u pitanju operacije u kojima se ugrađuju veštački kukovi i kolena. U ovaj projekat uključeni su i stručnjaci sa kragujevačkog Fakluteta inženjerskih nauka. Za doktora Milisavljevića, direktora UKC Kragujevac, i Čeperkovića to je jedan od načina da visoko obrazovani kadrovi ostanu u zemlji a „ne da im pečalba bude prva pomisao kad podignu diplomu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
