lekar foto ALEKSANDAR ROKNICfoto ALEKSANDAR ROKNIC

Prema projekcijama u Evropi se do 2025. godine očekuje oko četiri miliona novodijagnostikovanih karcinoma, što je izuzetno veliki broj.

Ovaj podatak je izuzetno važan te zahteva ozbiljan pristup u tretmanu malignih tumora, a možda još i važniji segment u zdravstvenom sistemu je – kako preventivno delovati na nastanak malignih tumora.

Šta je tumor?

Postoji više definicija tumora. Rak ili tumor se može definisati kao tkivna masa koja nastaje nekontrolisanom i ubrzanom deobom ćelija iznad predefinisanih normi, a takvim rastom mogu ugroziti funkcionisanje okolnih struktura. U krajnjem stadijumu maligni tumor se može proširiti na udaljene organe. Takav proces se naziva metastaziranje i nepovoljan je znak za pacijenta kod kojeg je prisutan karcinom ili rak.

Rak je sinonim ili naziv za grupu oboljenja koja se može pojaviti na bilo kom sistemu ili delu tela.U medicinskoj literaturi se mogu pronaći i nazivi kao što su maligni tumor, neoplazma, karcinom.

Koje vrste tumora postoje?

Rak se uglavnom naziva prema tkivu iz koga nastaje ili prema tipu stanica od kojih je sastavljen (karcinom, sarkom, limfom, mijelom i drugi ). U kliničkoj praksi najučestaliji tip raka je karcinom, nastaje iz epitelnih ćelija koje pokrivaju vanjske i unutrašnje površine tela.

Adenokarcinom je podtip karcinoma koji je česta dijagnoza u kliničkoj praksi može se razviti u žlezdanom tkivu unutar organa npr. želudac, prostata, pankreas, pluća, dojke, creva, uterus. Sarkomi su tipovi tumora koji nastaju u vezivnom tkivu, hrskavici, kosti, masnom tkivu. Germ cell tumor nastaje u ćelijama koje produkuju spermu i jajne ćelije te se obično pojavljuju u testisima i jajnicima, ali se mogu dijagnostikovati takođe u mozgu, abdomenu i grudnom košu.

Kako nastaje rak?

Proces putem kojeg nastaje rak je kompleksan i jasno je da je osnovni uslov za nastanak karcinoma maligna alteracija –transformacija normalnih ćelija u maligne ćelije te posledično tome nastaje maligni tumor. Sam proces maligne alteracije je uglavnom rezultat dejstva egzogenih spoljnih faktora, kao i genetskih faktora ili kombinacije ova dva faktora.

Spoljašnji faktori koji utiču na nastanak raka ili karcinoma mogu biti fizički agensi npr. jonizujuće zračenje, ultraljubičasto zračenje. Važno je naglasiti da prekomerno izlaganje UV zracima (sunce ili solarijum) predstavlja faktor rizika usled kojeg može nastati karcinom ili rak kože. Maligni melanom jedan od vrlo agresivnih i brzorastućih karcinoma koji je sklon sistemskoj diseminaciji u velikom broju slučajeva. Maligni melanom je takođe posledica prekomernog izlaganja UV zracima te malignoj alteraciji promena na koži. Solarijum se ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina, svetle puti, sa više mladeža.

Hemijski agensi takođe mogu uticati na nastanak karcinoma – možemo navesti ekspoziciju toksinima kao što je azbest. Kod povećane izloženosti azbestu posebno kod profesionalnih azbestoza postoji rizik nastanka malignog tumora pleure koji se zove mezoteliom.

Poznata je činjenica da pušenje, aktivno ili pasivno, te toksični sastojci duvanskog dima predstavljaju jedan od najvažnjih uzroka koji dovode do toga da nastane rak ili karcinom.

Procene govore da je upotreba duvana u visokom procentu 80-90 odsto glavni uzrok zbog kojeg nastaje rak pluća. Utvrđena je povezanost pušenja usled kojeg mogu nastati karcinom grla, karcinom usne šupljine, rak mokraćne bešike, karcinoma bubrega, rak pankreasa i rak debelog creva. Konzumiranje alkohola kao egzogenog faktora u velikim količinama predstavlja važan faktor rizika usled kojeg se mogu razviti karcinom jetre, karcinoma usne šupljine i tumor ili rak jednjaka.

Ne treba zaboraviti ni egzogene toksine koje možemo naći u određenoj vrsti namirnica (alfatoksini), kao i toksine koji se mogu naći u vodi za piće, koji takođe povećavaju rizik za nastanak karcinoma. Važno je pomenuti i biološke agense kao što su pojedine vrste virusa koji mogu uticati na nastanak malignih tumora.

Jedan od najpoznatijih je infekcija HPV – Humani Papilloma Virus tip 16 i tip 18 koji su najčešći uzročnici za nastanak skoro 50 odsto visokogradusnih cervikalnih prekancerogenih lezija.

Karcinom ili rak grlića materice je na četvrtom mestu najučestalijih karcinoma ženske populacije u svetu, 90 odsto slučajeva se dijagnostikuje u zemljama sa srednjim i niskim socio ekonomskim statusom. Infekcija virusom hepatitisa B i hepatitisa C može značajno povećati rizik usled kojeg može nastati karcinom ili rak jetre. Infekcija Epstein-Barr virusom može povećati rizik za nastanak nazofaringealnog karcinoma i limfoma.

Starosna dob se takođe može svrstati u faktore rizika za nastanak određenih vrsta raka. Iako je starija životna dob i starenje fiziološki proces, činjenica je da starosna dob i te kako utiče na nastanak pojedinih vrsta karcinoma. Preko 60 odsto karcinoma se dijagnostikuje u starosnoj dobi nakon 65 godine života. Razlog za nastanak karcinoma u starijoj životnoj dobi leži verovatno u činjenici da su mehanizmi regeneracije ćelija usporeni te samim tim skloniji malignoj alteraciji. U ovu grupu karcinoma koji se javljaju češće u starijoj životnoj dobi pripadaju karcinom ili rak dojke, adenokarcinom prostate, karcinom kolona, karcinom ili rak pluća.

Smanjena i neadekvatna fizička aktivnost kao i nezdrave prehrambene navike mogu takođe biti važni faktori koji utiču na nastanak raka.

Fizička aktivnost treba biti prilagođena polu, starosnoj dobi, individualnim potrebama pojedinca. Svakodnevna lagana fizička aktivnost tipa šetnja, trčanje, bavljenje sportom utiče povoljno na ukupno stanje organizma te imuni sistem.

Dokazano je da smanjena fizička aktivnost zajedno sa drugim faktorima nosi rizik usled kojeg mogu nastati rak debelog crijeva, rak prostate i rak ili karcinom dojke.

Adekvatne prehrambene navike i zdrava ishrana su važan faktor u prevenciji karcinoma. Jelovnik sa manje zastupljenim masnoćama, konzerviranim mesom, slanom začinjenom hranom je prisutan u svim starosnim grupe.

Međutim, povećan unos ove grupe namirnica nosi rizik za usled kojeg mogu nastati karcinom debelog creva, karcinom ili rak jednjaka, rak dojke i rak materice. Prednosti dati mediteranskom načinu ishrane koji uključuje voće, povrće, ribu, žitarice celovitog zrna, koštunjave plodove.

Zdrava ishrana i adekvatna fizička aktivnost su preduslov za održavanje adekvatne telesne težine zavisno od visine, pola, starosne dobi, individualnih potreba pojedinca. Telesnu težinu treba održavati u preporučenim granicama jer prekomerna telesna težina povećava rizik usled kojeg se može razviti rak jednjaka, rak debelog creva, rak ili karcinom materice, rak dojke i karcinom bubrega.

U sklopu zdravih životnih navika treba reći par reči o važnosti adekvatne dužine i kvaliteta spavanja, za odrasle osobe optimalno bi bilo 7-9h. Adekvatno spavanje povoljno utiče na naš imuni sistem, usporava ćelijsko starenje dok u slučaju dugotrajnog nekvalitetnog sna može doći do disfunkcije ćelija te u kombinaciji sa drugim potencijalnim faktorima rizika dovesti do nastanka karcinoma.

Koje su najučestalije vrste karcinoma?

Najučestalije vrste karcinoma u svetu 2020. godine su bile karcinom dojke koji je imao najveću incidencu, zatim karcinom prostate, rak pluća, kolorektalni karcinom i rak grlića materice. Kada je u pitanju distribucija karcinoma u odnosu na pol, najučestalija vrsta malignog tumora u muškoj populaciji je rak prostate, kod ženske populacije to je karcinom dojke.

Zanimljivo je da se karcinom pluća i kolorektalni karcinom podjednako javljaju kod muškaraca i žena.

Prevencija tumora

Primarna prevencija predstavlja postupke kojima sprečavamo nastanak i razvoj bolesti. Usmerena je na zdrave osobe, poenta je u edukaciji o zdravstvenim rizicima, unapređenje opšteg zdravstvenog stanja te posledično sprečavanje nastanka karcinoma.

Preko dve trećine malignih tumora nastaju pod uticajem faktora koje su rezultat savremenog života i nezdravih životnih navika. Promocija zdravih navika i adekvatne zdravstvene edukacije mogu podići svest pojedinca o važnosti izbegavanja rizičnih navika (pušenje, alkohol, neadekvatna ishrana i fizička neaktivnost).

Sekundarna prevencija ima za cilj rano otkrivanje raka – ranu dijagnozu. Prepoznavanje osoba pod rizikom u ranom stadijumu bolesti je od izuzetne važnosti. Maligni tumor u ranom stadijumu će bolje reagovati na liječenje, veća je mogućnost ukupnog preživljavanja te održavanja adekvatnog kvaliteta života. Da ne spominjemo značajno smanjenje troškova lečenja karcinoma u uznapredovalom stadijumu bolesti.

U sklopu toga važni su redovni kontrolni pregledi određenih rizičnih grupa. Skrining programi su izuzetno važni, njihov cilj je identifikovati pojedince koji imaju parametre koji ukazuju na karcinom ili prekancerozno stanje te ih dalje usmeriti na dodatne dijagnostičke pretrage, eventualno dalje adekvatno lečenje malignog tumora.

Program skrininga je kompleksan i zahteva dobru organizaciju zdravstvenog sistema.

Važno je da svaki pojedinac vodi računa o svom zdravstvenom stanju, ne bi smeli zanemariti simptome koji su neuobičajeni – nagli gubitak telesne težine, krv u urinu, krv u stolici, nadražajni kašalj, znojenje, povećana telesna temperatura, malaksalost.

Što pre se treba javiti lekaru radi evaluacije i procene za dalje dijagnostičke procedure.

Kada sumiramo sve navedene činjenice važan zaključak je da zdravim životnim navikama možemo značajno uticati na naše zdravstveno stanje, te ona stara narodna izreka „Bolje sprečiti nego lečiti “dobija puni smisao. Neophodna su i ulaganja u zdravstveni sistem, edukacije, promocije zdravlja i skrining programe za rano otkrivanje malignih tumora.

Kombinacijom zdravih navika i specifičnih medicinskih program ukupna zajednica je uvek na dobitku, jer fizičko i mentalno zdravlje svakog pojedinca je ključ za napredak svakog društva i države.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.