Šta je tuberkuloza i koji su njeni simptomi?

Od tuberkuloze godišnje u svetu oboli 10 miliona ljudi, od toga preko milion dece, a umre oko dva miliona ljudi godišnje.

Stari termin za tuberkulozu – Ftiza, potiče još od Hipokrata iz 460 godine pre naše ere i označava najrašireniju bolest toga vremena. Neki naučnici smatraju da je plućna tuberkuloza najstarija bolest čovečanstva, jer su njeni tragovi pronađeni i na egipatskim mumijama.

Tuberkuloza se može se razviti kao bolest pluća ili bilo kog organa. Tuberkuloza (TB) – internacionalna skraćenica, je vodeći uzrok smrti od svih infektivnih bolesti izazvanih bakterijama.

Svetska zdravstvena organizacija-SZO je proglasila tuberkulozu za „Globalnu svetsku opasnost“ 1993.godine, a 2006.godine je napravljen Globalni plan za zaustavljanje tuberkuloze sa ciljem da se ona suzbije i iskoreni.

Nažalost, ova bolest je je i dalje prisutna, najvećim delom zbog toga što se vrlo često nadovezuje na HIV infekciju a i zbog pojave multirezistentne tuberkuloze.

Tuberkuloza je pre svega bolest siromašnih i nerazvijenih zemalja. Oko 95% novootkrivenih slučajeva i 99% smrti od tuberkuloze dešava se u nerazvijenim i zemljama u razvoju.

Od 1650. do 1900. godine ova bolest je bila uzrok smrti svake pete osobe u Evropi.

Šta je tuberkuloza i koji su njeni simptomi?

Tuberkuloza je zarazna, epidemijska bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis.

Izazivača tuberkuloze je 24. marta 1882. godine otkrio nemački lekar i mikrobiolog Robert Koh pa se zato ovaj bacil naziva još i Kohov bacil. 1905. godine Robert Koh je dobio Nobelovu nagradu za ovo otkriće. SZO je 24. mart proglasila za Svetski dan borbe protiv tuberkuloze.

Bolest je uglavnom lokalizovana u plućima, ali može zahvatiti i druge organe i tada je reč o vanplućnoj tuberkulozi koja najčeće zahvata: plućnu maramicu, limnfne žlezde, kožu, mozak, moždane opne, bubrege, creva, oči, kosti, itd.

Posebno težak oblik bolesti je milijarna tuberkuloza. Tada se bakterije šire krvotokom iz pluća i zahvataju i druge organe. Ovaj oblik bolesti je jedan od najtežih, a smrtnost iznosi oko 30 odsto čak i kada se leči.

Smrtonosni oblik posebno kod nevakcinisane dečje poulacije je i tuberkulozni meningitis. Nije iskorenjena ni koštano-zglobna tuberkuloza.

Zaraza ne znači i bolest, a samo kod 10% onih koji se inficiraju, razvija se i bolest- aktivna tuberkuloza. Da li će do zaražavanja i oboljevanja doći, zavisi s jedne strane od samog uzročnika (njegove zaraznosti), a s druge strane, od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom.

Najčešći simptomi tuberkuloze su sasvim nespecifični i mogu dugo da budu minimalno izraženi, pa se pacijenti i ne javljaju lekaru. Zato je ovo vrlo podmukla bolest.

Najčešći simptomi su: malaksalost, gubitak apetita i mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, uz kašalj koji je najčešće suv i uporan, a ređe praćen iskašljavanjem sluzi, gnoja ili krvi.

Otežano disanje može biti prisutno ako je bolest uznapredovala, a bolovi u grudima se javljaju ukoliko je zahvaćena plućna maramica. Ako su zahvaćeni drugi organi, bolest se manifestuje tegobama vezanim za njih.

Preporuka je da se kod svih osoba koje kašlju duže od tri nedelje uradi rendgenski snimak pluća da bi se isključila tuberkuloza ili neka druga plućna bolest. Iskašljavanje krvi je često razlog koji pacijenta odvede lekaru.

Faktori rizika za nastanak tuberkuloze su bilo koja imunokompromitujuća stanja, neuhranjenost, konzumiranje cigareta, zloupotreba alkohola i/ili narkotika, HIV infekcija. Takođe, od tuberkuloze najčešće obolevaju socijalno ugrožene kategorije stanovništva, zatvorenici i osobe koje žive u zajednici sa tuberkuloznim bolesnikom.

Ko može postaviti dijagnozu tuberkuloze?

Dijagnozu tuberkuloze postavlja isključivo pulmolog na osnovu anamnestičkih podataka, pregleda i obavezne radiografije grudnog koša koja je neophodna i najvažnija dijagnostička metoda.

Ukoliko postoji sumnja na neku drugu bolest, može se savetovati i skener grudnog koša.

Za definitivnu dijagnozu neophodan je pregled sputuma ( ispljuvka) na acidorezistentne bacile i to prvi jutarnji uzorak sputuma tri dana za redom.

Prvi rezultati se dobiju nakon mikroskopskog pregleda sputuma i nalaza acidorezistentnih bacila tuberkuloze i mogu se izdati u roku od 24 h. Drugi rezulat se čeka od 6 do 8 nedelja nakon zasejavanja uzorka sputuma obolelih na na tzv. Lowenstein- Jensenovoj podlozi-Low podloga, što predstavlja dalji standard u dijagnostici tuberkuloze.

Ukoliko se obolenje ne dokaže na taj način, sprovodi se dalje ispitivanje koje podrazumeva uzimanje isečka s obolelog mesta -bronhoskopija i njegov pregled pod mikroskopom -patohistologija. Naravno, insistira se na postavljanju dijagnoze što pre i ne čeka se 6-8 nedelja dok ne stigne rezultat Low kulture što je nekada bila praksa.

Nakon izolacije bacila neophodno je uraditi i test osetljivosti rezistencije Mycobacterium TB na lekove tzv. antituberkulotike.

Prvi sanatorijum za lečenje tuberkuloze je otvoren u Poljskoj 1859 u Sokolvsku, od strane Hermana Brehmera.

Prve uspešne vakcine protiv tuberkuloze napravili su francuski naučnici Albert Calmette i Camille Guerin 1921. godine i po akronimima njihovih imena ova vakcina se zove : BCG vakcina (Bacilus Calmett -Guerin). Ova vakcina se daje i danas u većini zemalja sveta i najbolja je vakcina protiv tuberkuloze.

Američki naučnik Waksman je 1943.godine otkrio Streptomycin, a 1946.godine je otkriven čuveni lek PAS, ogromne tablete koje su pacijenti gutali sa teškom mukom. Ali, tako je započeta nova era lečenja tuberkuloze.

Selman A. Waksman je za otkriće streptomicyna 1952. godine dobio Nobelovu nagradu.

Autorka je specijalista za plućne bolesti