Svetski dan hepatitisa: Koje sve vrste postoje i mogu li se lečiti? 1Foto: Pixabay/Valelopardo

Svetski dan hepatitisa, 28. jul, obeležava se ove godine pod sloganom „Hepatitis ne može da čeka” sa ciljem širenja informacija o virusnim hepatitisima i neophodnosti testiranja kako bi se pristupilo daljim dijagnostističkim postupcima i terapiji.

Jedini način pravovremenog otkrivanja bolesti je testiranje na hepatitis B i C. U cilju promocije značaja testiranja, u sklopu ovogodišnje kampanje u Republici Srbiji, u periodu od 28. jula do 22. avgusta 2022. godine biće omogućeno dobrovoljno, poverljivo, besplatno i anonimno savetovanje i testiranje u okviru DPST savetovališta. Svi zainteresovani građani testiranje mogu obaviti bez lekarskog uputa (Spisak instituta i zavoda za javno zdravlje u kojima će se obavljati testiranje, sa danima i vremenom testiranja preuzmite.). DPST savetovanje i testiranje organizuje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, uz podršku Ministarstva zdravlja.

Virusi hepatitisa B i C mogu izazvati i akutni i hronični oblik hepatitisa, a nelečen hronični hepatitis može dovesti do ciroze i raka jetre. Virus hepatitisa C je virus koji se prenosi putem krvi. Bolest se razvija ili potpuno bez simptoma ili sa veoma blagim manifestacijama (mučnina, problem sa spavanjem, umor). Antivirusni lekovi mogu da izleče više od 95% osoba sa infekcijom hepatitisom C.

Trenutno ne postoji vakcina protiv virusa hepatitisa C, napominje Batut.

U Republici Srbiji tokom prvih šest meseci 2022. godine ukupno je prijavljeno 55 slučajeva virusnih hepatitisa B i C, bez registrovanih razlika u odnosu na isti period prethodne godine. Dominiraju hronične infekcije, pogotovo hronični hepatitis C (23 slučaja), zatim sledi hronični hepatitis B (18 slučajeva), koji zajedno čine 75 odsto svih prijavljenih virusnih hepatitisa. Akutni oblik hepatitis C infekcije tokom prvih šest meseci je registrovan kod četiri osobe, a akutni hepatitis B kod 10 osoba. Distribucija prijavljenih slučajeva virusnih hepatitisa u prvih šest meseci ove godine ukazuje na sporadično javljanje obolevanja u svim okruzima na teritoriji Republike.

U Republici Srbiji tokom 2021. godine virusni hepatitisi su činili 0,02% svih prijavljenih zaraznih bolesti. U 2021. godini prijavljeno je 118 slučajeva hepatitisa što je neznatno niže u odnosu na registrovane slučajeve u 2020. godini (134), odnosno osmina u poređenju sa 2013. godinom, kada je registrovan najveći broj slučajeva u posmatranom desetogodišnjem periodu (1112).

U 2021. godini ukupno su prijavljena četiri slučaja akutnog hepatitisa C, a najveća stopa obolelih u Republici Srbiji zabeležena je u starosnoj grupi od 20 do 29 godina. U istoj godini hronični hepatitis C registrovan je kod 56 osoba, što je znatno manje u odnosu na 2013. i 2007. godinu kada je registrovan najveći broj slučajeva (više od 550 slučajeva). Najveća stopa obolelih od hroničnog hepatitisa C registrovana je u uzrastu od 30 do 39 godina, a registrovano je dvostruko više muškaraca.

Od 2006. godine sprovodi se obavezna imunizacija protiv virusnog hepatitisa B dece u prvoj godini života, kao i nevakcinisane dece u 12. godini života. Ova visoko efektivna preventivna mera je doprinela da se u prethodne 24 godine (1998–2021) registruje jasan trend smanjenja broja osoba obolelih od akutnog hepatitisa B (125 u 2017. prema 429 slučajeva u 2001. godini). S druge strane, registruje se trend porasta registrovanih slučajeva hroničnih virusnih hepatitisa B i C. Najveći broj obolelih od akutnog hepatitisa B registrovan je u starosnoj grupi od 30 do 39 godina, dok je najveći broj obolelih od hroničnog hepatitisa B registrovan u uzrasnoj grupi 60 i više godina. Kao i prethodnih godina, registrovano je dvostruko više muškaraca među obolelim osobama od obe forme virusnog hepatitisa.

Virusne hepatitise B i C je moguće sprečiti, lečiti, a u slučaju hepatitisa C moguće je i izlečenje. Uzimajući u obzir prirodan tok bolesti koja u dužem periodu može proticati bez simptoma, ključno je smanjiti rizik za prenošenje ovih krvnoprenosivih infekcija.

Osnovne mere su pravilna higijena ruku, korišćenje lične zaštitne opreme i adekvatno sterilisanih instrumenata kod pružalaca kozmetičkih (tetoviranje, prising, trajna šminka, kozmetičke procedure, manikir, pedikir i dr.) i medicinskih usluga. Podjednako su važne i lične mere zaštite poput korišćenja ličnog pribora za higijenu, sterilnog pribora za injektiranje psihoaktivnih supstanci, izbegavanje nezaštićenih seksualnih odnosa i određenih kozmetičkih usluga.

Virus hepatitisa C (HCV) takođe izaziva i akutnu i hroničnu infekciju. Akutne HCV infekcije su obično asimptomatske i većina ne dovodi do bolesti opasne po život. Oko 30% zaraženih osoba spontano se oslobodi virusa u roku od šest meseci od infekcije bez ikakvog lečenja. Preostalih oko 70 odsto osoba će razviti hroničnu HCV infekciju. Kod osoba sa hroničnom HCV infekcijom, rizik od ciroze jetre se kreće od 15 posto do 30 posto u roku od 20 godina.

Hepatitis B (HBV) je virusna infekcija koja napada jetru i može izazvati i akutni i hronični oblik bolesti. Virus se može preneti sa majke na dete tokom porođaja, kontaktom sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima tokom seksualnih odnosa sa zaraženim partnerom, nedovoljno sterilnim priborom za injektiranje ili izlaganjem oštrim instrumentima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.