Kao i svake godine prilikom upisa u školu učenici i / ili njihovi roditelji moraju da naprave paradoksalni izbor između građanskog i verskog obrazovanja. To je izbor između sticanja znanja o veri koja spada u potpuno privatni deo života svakog pojedinca i pojedinke i, uslovno rečeno, korpusa znanja koja utiču na sposobnost svakog građanina i svake građanke da aktivno učestvuju u javnom životu društva i lokalne zajednice.
U ovom slučaju svaki izbor je „pogrešan“ jer lišava učenika određenih informacija i veština koje se međusobno ne isključuju već bi trebalo da se nadopunjavaju.
Da li učenik koji izabere versko vaspitanje ne treba ništa da sazna o ljudskim pravima, manjinskim pravima, zabrani diskriminacije, institucijama države i civilnog društva, izborima i drugim oblicima građanske participacije, jednakosti svih građana i građanki bez obzira na pol, nacionalnost, veru, rasu, političko, seksualno ili bilo koje drugo opredeljenje u ostvarivanju svojih građanskih prava? Da li se izborom građanskog vaspitanja učenik deklariše kao neverujući, nepoštovalac crkve i tradicije koje se percipiraju kao važni elementi nacionalnog identiteta?
Naravno, i jedni i drugi mogu svoje znanje dopuniti kroz neformalno obrazovanje u crkvenim školama ili nevladinim organizacijama, ali to ne umanjuje složenost problema. Naprotiv.
Ovaj obavezni, naizgled formalni i jednostavni izbor školskog predmeta dobio je svoju političku dimenziju. On previđa činjenici da je Srbija sekularna država i da verskom vaspitanju nije mesto u državnim školama. To se ogleda i u potpunom zapostavljanju građanskog vaspitanja. Od samog uvođenja ovih predmeta njihovo međusobno isključivanje smatram pogrešnim i izuzetno štetnim po naše društvo u celini. Ovaj izbor, zapravo, odslikava rascepljenost i neodlučnost srpskog društva i njegove političke elite da se nedvosmisleno opredeli kako vidi buduću Srbiju – kao „samodovoljno i samozadovoljno“ ostrvo u Evropi ili kao deo evropske zajednice naroda.
Budući da duboko verujem da Srbija ima kapacitet i pravo da bude moderna evropska država, po ko zna koji put ponavljam predlog da se kao važan korak u ostvarenju tog cilja građansko vaspitanje uvede kao obavezan predmet za sve učenike bar u dve godine osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Autor je predsednik NVO Građanske inicijative
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
