Jedan od ključnih dokaza da je žena veštica bio je postojanje ‘vražje ili treće usne’. Optuženoj su islednici i sudije Svete inkvizicije zavirivali u međunožje i utvrđivali postojanje nabora epitela iznad klitorisa. Svaka je imala ‘vražju ili treću usnu’. Ostalo im je samo da potpale lomaču. Prema procenama feministkinja smrt u plamenu je našlo deset miliona žena.
Papa Jovan Pavle II je 2000. u Angelusu tražio oprost za grehove Crkve među koje je ubrojao i greške inkvizicije prema ženama. Njegov Angelus i danas dobar deo crkvene hijerarhije smatra ishitrenim i preuranjenim.
Nadam se da redakcija Danasa nije odlučila da za znak raspoznavanja, na inače bednom i mizoginom ovdašnjem medijskom polju, uzme utvrđivanje postojanja ‘vražje ili treće usne’, što bi bilo i neprilično za Danas s obzirom na to da je laureat rodno osetljivog novinarstva za 2010. i kandidat za istu nagradu 2011. Rizikujući da mi se pripiše ambicija komesarke za ženska prava usuđujem se da kažem da postoji i odgovornost redakcije za diskurs koji se servira čitateljstvu. Posprdna upotreba imenica ženskog roda u oslovljavanju žena nije samo stvar onog ko potpisuje tekst.
Što se tiče SS kolumniste Danasa, malo više se potrudio oko odgovora Tatjani Rosić i meni, no u vlastitoj kolumni. Kako mu se i samom omače „imao je neviđenu sreću“ da ga primetimo. Ili, s obzirom na dva diskursa koji se prepliću u odgovoru, piše uz podršku namazanijih i veštijih. Osnovni diskurs ostaje ženomrzački, dostojan ratnika iz devedesetih i patriote (pogledati web sajt gospodina SS). Svako najviše o sebi sam kaže. Militaristički diskurs gospodina SS odaju reči: ‘združena taktička vežba’, ‘definisani neprijatelj’, ‘odgovarajući poligon’, ‘dobro branjena literarna fortifikacija’… O voljenom Kišu tek parafraziranje dva puta istih mesta o kojima je Tatjana Rosić govorila. Ima kod Kiša i drugih zanimljivih mesta. I Tatjana u knjizi analizira mnoga. Trebalo je pročitati, i Kiša, i Tatjanu.
Knjiga Tatjane Rosić „Mit o savršenoj biografiji“ je ogroman korak feminističke teorije na kulturnoj sceni Srbije. Ta knjiga će još dugo biti citirana i ući u istoriju feminizma koja u Srbiji traje duže od jednog veka. Činjenica da je knjiga nastala kao deo projekta „Savremene književne teorije i njihova primena“ Instituta za književnost i umetnost u Beogradu i da je štampana uz podršku Ministarstva nauke Republike Srbije govori da su institucije prepoznale važnost feminističkog svetonazora i da je feministička književna kritika danas legitiman pogled na umetnička i književna dela. Tatjana Rosić je doktorka književnosti i profesorka univerziteta. Njena interpretacija Kiša je teorijski i metodološki zasnovana na relevantnoj literaturi. U toj interpretaciji ne postoji ništa ‘proizvoljno’ i ona ne isključuje drugačije interpretacije.
Papu Jovana Pavla II za Uskrs 2011. Katolička crkva je beatifikovala. Dakle, mračne snage su morale da mu oproste priznanje da je Crkva grešna pred ženama. Iako je Katolička crkva prednjačila u spaljivanju veštica, prema zapisima publiciste Tihomira R. Đorđevića, u selu Žabarima u Pomoravlju su izvesnu Paunu, po Karađorđevoj zapovesti, privezali uz ražanj i pekli je ‘među dve vatre’. U vreme Karađorđevog ustanka, Antonije Pljakić, rudnički vojvoda, „ispekao je nasred Karanovca neku babu za koju je čuo da je veštica“. Ovde su uvek postojali inovativni metodi za žene. Ne vidim da se pojavio muškarac poput Jovana Pavla II koji bi se izvinio Srpkinjama za okretanje na ražnju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
