Odluka centralnog registra za hartije od vrednosti da na štetu malih akcionara promeni propis o zalozi na deonicama dva dana pre nego što će Skupština AIK banke odlučiti da svoje male akcionare istisne iz vlasništva, što po starim pravilima ne bi mogla da uradi, u centar javnog dijaloga stavila je pitanje sprege vlasti i krupnog kapitala. Kako se u Srbiji donose zakoni? Da li je Centralni registar reagovao po nalogu većinskog vlasnika AIK banke ili na njegovu sugestiju ili je u pitanju čista koincidencija? Ko veruje u prvo, a ko u drugo?
Dokaza da je neprimerenog uticaja bilo – nema, ali ima neporecivih indicija. Komisija za hartije od vrednosti je još 2013. godine konstatovala problem sa zloupotrebom zaloga, pa tri godine po tome ništa nije urađeno. Onda je 2014. grupa privrednika pokušala da institucionalno lobira za promenu propisa, pa ni to nigde nije odmaklo. A onda je odjednom, bez prethodne najave, Centralni registar prošle nedelje promenio sporne odredbe, baš nekoliko dana pre nego što će to zatrebati čoveku kojeg je jedan dnevni list juče svrstao u pet najmoćnijih ljudi Srbije. Možda je u pitanju slučajnost. Svakako nije nemoguće.
Ali i ta slučajnost otvara brojna pitanja, naročito u svetlu tabloidne „kontraofanzive“ lansirane istog dana kada je vest o promeni propisa objavljena. Kako se u Srbiji kreira javno mnjenje? Tog dana, juče, viđena je i reakcija premijera. „Vidim da deo medija preuzima ispod žita… urednike preuzimaju određeni tajkuni, a sve se prave da su mnogo nezavisni“, rekao je Vučić. Ali nije govorio o ovom slučaju. Ne. Govorio je o presudi Marku Miškoviću, nezadovoljan što ta vest nije jače odjeknula u javnosti, već je ispraćena „servisno“. Premijer je obećao i da tajkuni više nikad neće upravljati Srbijom, što je odlično, jer Srbija pamti vreme kada zaista jesu upravljali. Ali je Vučić te iste tajkune ovog meseca pozdravio i molio za pomoć na Kopaoniku, na skupu na koji je vrlo glasno odbijao da ode u prvoj godini svoje vlasti.
Sve zajedno, to čini zbunjujuću mešavinu znakova, zbog koje teško možemo razaznati kuda stvarno vodi ovaj put. Na kraju da se vratimo na početak. Konkretno pitanje zaloge na akcijama jeste legitimno. Zloupotreba jeste bilo. Promena spornog propisa možda i jeste dobra. Ali čak i da je donet najbolji mogući zakon, ako je donet pod pritiskom, pod uticajem i za račun bilo koje firme ili pojedinca, to je loše. Sprega kapitalista i političara ne sme značiti uticaj prvih na druge, čak ni onda kada bi rezultat tog uticaja bio povoljan po javni interes. To je jednostavno pitanje demokratije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
