Zahvaljujući dopuni Pravilnika o dodeli priznanja Univerziteta u Beogradu, ruski premijer Vladimir Putin najverovatnije će biti proglašen za počasnog doktora tog univerziteta. Ranija odredba pravilnika da se počasni doktorat dodeljuje domaćem ili stranom državljaninu koji je svojim delima značajno unapredio naučnu misao, odnosno koji je naročito zaslužan za napredak nauke, tehnike, tehnologije, kulture i umetnosti, dopunjena je rečenicom da ovo priznanje može da dobije i „izuzetno istaknuti pojedinac za doprinose koji su od nacionalnog značaja.“
Kako je rečeno Danasu u Rektoratu BU, u obrazloženju inicijative za dodelu počasnog doktorata Putinu navodi se njegovog doprinos unapređenju odnosa Ruske Federacije i Srbije.
Iako je u najvećem broju slučajeva za dodelu počasnog doktorata presudan naučni doprinos određenih ličnosti, i ranije je bilo primera da univerziteti ovo priznanje daju pojedincima zbog dugogodišnjih prijateljskih odnosa sa našom državom.
Tako je titulu počasnog doktora nauka Beogradskog univerziteta nedavno dobio italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini. Rektor BU Branko Kovačević izjavio je ranije za Danas da za dodelu ovog priznanja nije bila presudna Fratinijeva naučna biografija kao profesora univerziteta, već to što je zaslužan za viznu liberalizaciju i približavanje Srbije Evropskoj uniji.
Među više od 100 počasnih doktora nauka Beogradskog univerziteta su i Robert Mugabe, predsednik Zimbabvea, Kenet Kaunda, nekadašnji predsednik Zambije, Ahmed Sukarno, nekadašnji predsednik Indonezije i Josip Broz Tito.
S druge strane, Remzi Klark, bivši američki ministar pravde, počasni doktorat je zaslužio, ne kao političar, već kao vrhunski pravni stručnjak.
Predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu Sima Avramović kaže za Danas da svuda u svetu postoje primeri da univerziteti dodeljuju počasne doktorate pojedincima za njihove političke zasluge, bilo da je reč o unapređenju ljudskih prava ili bilateralnih odnosa. Kao primer Avramović navodi Univerzitet Jejl, koji je ovo priznanje dodelio bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu.
– To je legitimno pravo univerziteta. Titula ne znači i akademsko zvanje – napominje Avramović.
Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Lipkovski, međutim, smatra da titula počasnog doktora ne treba da se dodeljuje po političkim kriterijumima, već mora da bude u vezi sa akademskim zaslugama određene osobe.
– To ne mora da bude član univerzitetske zajednice, ali njegove zasluge moraju da budu vezane za nauku i doprinos akademskoj zajednici Srbije. Ako već hoćemo da dodeljujemo priznanja ljudima izvan univerziteta i bez odgovarajućih stručnih doprinosa, smatram da bi bio red da tu vrstu priznanja razlikujemo od drugih, odnosno da uvedemo novo priznanje za takve slučajeve. Ovaj moj predlog Senat Univerziteta nije prihvatio – kaže Lipkovski za Danas.
On, međutim, ističe da će „glasati za Putina, ako takav predlog dođe na Senat, jer kad je mogao Fratini, zašto ne bi mogao Putin“. Lipkovski ukazuje da je „cela stvar postavljena naopako“ i da bi „bilo dovoljno da je dodela počasnih doktorata ostala u okviru univerziteta, a da nagrade političarima treba da dodeljuje neko drugi“.
Bez političara
Radmila Marinković-Nedučin, bivša rektorka Univerziteta u Novom Sadu, kaže da među počasnim doktorima tog univerziteta nema političara, već da je reč o ličnostima iz naučnog, kulturnog i javnog života koje su postigle izuzetne rezultate u određenim oblastima ili su doprinele afirmaciji i saradnji sa Novosadskim univerzitetom. Ona kaže da se počasni doktorat dodeljuje na osnovu seta kriterijuma, pri čemu se posmatra ličnost i celokupan doprinos kandidata. Nedučnin ističe da počasni doktorat nije nagrada za životno delo niti za javni istup.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
