Četvorica pripadnika SUP Beli Manastir – Jedinice za posebne namene, koji su optuženi za ubistvo najmanje šest civila od avgusta do kraja 1991, iživljavali su se nad civilima tako što su ne samo tukli i ubijali, nego su ih čak terali da bosi trče po isečenim stabljikama pšenice i pevaju četničke pesme, piše u optužnici Tužilaštva za ratne zločine.
Kako se navodi, optuženi Zoran Vukšić, Slobodan Strigić, Branko Hrnjak i Velimir Bertić su kao pripadnici policije SAO Istočna Slavonije, Baranja i Zapadni Srem, u vreme „unutrašnjeg sukoba unutar Hrvatske, tada u sastavu SFRJ“, na području Belog Manastira protivzakonito uhapsili nekoliko desetina civila samo zato što su bili hrvatske i drugih nacionalnosti i držali ih u zatvoru u SUP Beli Manastir.
Prilikom hapšenja i u zatvoru tukli su veći broj osoba rukama, nogama, kundacima, palicama. U optužnici piše da su Vukšić i Balić 28. avgusta 1991. prilikom napada na naselje Kozarac bezrazložno pucali po kućama, pa je Vukšić tako ubio nenaoružanog civila Ivu Maleka i pucajući iz pištolja ranio u noge Josipa Vida. Bertić je iz automatske puške ranio Matildu Vranić. Istovremeno, u zatvoru su palicama i nogama tukli Dragana Skeledžiju, Marka Tomića i Josipa Ćosića, a Tomića i Ćosića su terali da se međusobno šamaraju. Stipi Abrašinu su stavljali pištolj u usta, pretili da će ga zaklati i terali da peva četničke pesme.
Optuženi Vukšić je pretukao gumenom palicom veći broj civila: Mišu Balatinca je tukao palicom telefonskog kabla, Pavu Franjića gazio je čizmama po prstima, Dragutinu Borovečkom je izbio 10 zuba, slomio dva rebra, a zatim pretučenima, ali i ostalim zatvorenicima delio tekst pesme „Spremte se spremte, četnici“ i terao ih da je pevaju. Vukšić je i sa većim brojem nepoznatih pripadnika policijske jedinice bez razloga i povoda pucao na autobus na liniji za mesto Širine, pa je tako ranjen vozač Ante Bandov.
Optuženom Velimiru Bertiću na teret se stavlja da je osim maltretiranja Zorana Kneževića, na ulici sa još jednim pripadnikom policijske jedinice uhapsio Mišu Balatinca, naterao ga da se izuje i da trči bos po strnjikama, odnosno po posečenim stabljikama pšenice. Istovremeno, trčali su za njim i šutirali ga, a pošto su ga navodno pustili da pobegne, za njim organizovali „lov na zeca“, da bi ga posle ponovo uhvatili i pretukli.
Vukšiću se na teret stavlja i da je 10. oktobra 1991. posle dogovora sa Zoranom Madžarcem i još jednim nepoznatim pripadnikom SUP Beli Manastir, da ubiju bračni par Barić, hrvatske nacionalnosti, iz njihove porodične kuće izveli Adama Barića, a potom i njegovu suprugu Anu, odvezli službenim kolima do naselja Sudaraš. Tu ih je čekao Vukšić, koji je nakon što su Bariće izveli iz kola upitao gde su im sinovi, a zatim hicem u potiljak iz revolvera ubio Adama Barića. Kada mu se supruga onesvestila, nakon što je videla muža kako pada, Vukšić je četiri puta ubo nožem u vrat. Uvereni da su Barići mrtvi optuženi su otišli.
Vukšić, Strigić i Hrnjak optuženi su i da su se 17. oktobra 1991. dogovorili da u mestu Karanac ubiju četiri člana porodice Čičak, takođe hrvatske nacionalnosti. Pošto ih nisu našli kod kuće, naredili su Ivanu Čičku da svi dođu u stanicu policije radi saslušanja u vezi navodne krađe svinja sa jedne farme. Svi su se odazvali pozivu, a zatim su ih maricom odvezli na neki sporedni put, gde su ih kod napuštenog salaša Karaševo izveli, pa je Vukšić prvo ubo Matu Čička nožem u vrat, dok ga je Madžarac držao za ruku i kosu, da bi odmah zatim Vukšić ubio Čička hicem u glavu iz revolvera. Zatim je hicima iz revolvera ubio i Ivana Čička, Vinka Čička i Antu Čička, a optuženi Strigić je iz automatske puške, kada je Ante ĆIčak pao, ispalio nekoliko hitaca u njega.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
