Bajatović prodao staklaru Bugarima

 Kako je najavljeno, Glas industri bi za 35 miliona evra trebalo da preuzme paket od 63,34 odsto akcija Srbijagasa, kao i obavezu da isplati male akcionare i da za radnike obezbedi deo nadoknade za socijalni program od 300 evra po godini staža, od čega država daje 140 a partner 160 evra. Novi većinski vlasnik trebalo bi da obezbedi investicije od 22 miliona evra, iste koje je imao i prethodni, takođe bugarski vlasnik, ali ih nije realizovao. Međutim, novi će biti oslobođen dugova jer će obaveze staklare od 21,6 miliona evra biti otpisane.

Tom najavom, potpuno su anulirane ranije tvrdnje Bajatovića, da će srpska staklara ući u restrukturiranje, da će biti modernizovana proizvodnja ambalaže, za koju je u jednom momentu bila obezbeđena i oprema pod vrlo povoljnim uslovima. Nije jasno zbog čega se od tog dela plana odustalo, kada je to bila odluka Upravnog odbora staklare, i zbog čega Srbijagas nije tražio saglasnost Vlade da izda garancije paraćinskoj fabrici kako bi mogla da kupi opremu i počne proizvodnju za domaće tržište. Naime, za uvoz ambalažnog stakla sada se izdvaja 40 miliona evra godišnje, i domaći proizvođači bili su spremni da SFS i avansno finansiraju kako bi omogućili domaću proizvodnju. Međutim, i tu kao i kod većine ostalih fabrika u koje je kao vlasnik ušao Srbijagas, više je rađeno na tome da se tržište otvori za uvoznike, nego što je revitalizovana domaća proizvodnja. I pitanje cene po kojoj se prodaje nije do detalja razjašnjeno, jer se zna da je Srbijagas za dug od 35 miliona evra preuzeo većinski paket akcija SFS. Međutim, i posle toga je državni distributer nastavio da ulaže u SFS, pa je samo po osnovu isporuke gasa za prethodne dve godine napravljen račun od 24 miliona evra, a trebalo bi imati u vidu i da se fabrika gotovo svakog meseca zaduživala za plate zaposlenih. Kada se podvuče crta, ispada da je Srbijagas u SFS uložio za poslednje dve godine oko 70 miliona evra, ali će prodajom dobiti upola manje.