Iako je tržišna privreda deklarisani cilj domaćih političara, a uz to i jedan od standarda Evropske unije, Vlada Srbije u više navrata je preduzimala korake kojima je svesno narušavala konkurenciju, favorizujući one privredne subjekte koji odgovaraju njenim trenutnim ciljevima.
Tako vlada i posle privatizacije NIS-a održava monopol te kompanije u preradi naftnih derivata, pomaže dominantan položaj Telekoma Srbije kako mu ne bi okrnjila vrednost pred privatizaciju, insistira da zdravstvo nabavlja samo lekove domaćih proizvođača kako bi stimulisala tu privrednu granu, oštećuje distributere automobila, subvencionišući samo Fijatov kragujevački program i menja zakone kako bi naknadno dozvolila otkriveno kartelsko ponašanje osiguravajućih kuća.
Dijana Marković Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije kaže za Danas da „Komisija ne može da pruži svoj doprinos, ako se drugim merama isključuje konkurencija“. Kao primere takvog ponašanja vlasti, ona navodi upravo postupke vlade u oblasti farmacije, osiguranja i kod zakonskih monopola, gde je država direktno narušavala princip konkurencije, ostavljajući Komisiju bez mogućnosti da reaguje.
– Vlada je tako donela zaključak kojim je Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje preporučila da u vremenu krize nabavlja samo lekove domaćih proizvođača, u cilju jačanja privrede, što su u Zavodu i uradili. Mi smo i povodom tog zaključka, kao i u drugim slučajevima, slali svoje mišljenje Vladi i dobijali obaveštenje da je ono preneto ministarstvima, posle čega se ništa nije događalo – kaže Bajalovićeva.
Prema njenim rečima, Komisija do sada nije donela ni jedno rešenje po novom Zakonu o zaštiti konkurencije, koji joj omogućuje da sama određuje kazne za prekršioce, pošto država još nije usvojila tri podzakonska akta, koja se tiču uređenja materije određivanja kazni. Vlast se, kako objašnjava predsednica Komisije, obavezala prema Evropskoj uniji da će ova dokumenta usvojiti do sredine ove godine. Posle toga se može očekivati i da Komisija počne da donosi rešenja, što će biti prvi put od kada je ova institucija počela sa radom da neki monopolista zapravo i bude kažnjen za zloupotrebu dominantnog položaja.
Jedan od najnovijih primera tiče se NIS-a, pošto je vlada upravo odobrila ovoj kompaniji da poveća cenu prerade nafte koju naplaćuje privatnim prometnicima, dok njima nije dozvoljeno da podignu maržu. Naime, sve do 1. januara 2011., u Srbiji je zabranjen uvoz benzina i dizela D2, što znači da „pumpadžije“ mogu samo da uvezu sirovu naftu i da je zatim prerade u NIS-ovoj rafineriji. Budući da NIS i sam prodaje gorivo na pumpama, tako dospeva u privilegovan položaj, pošto su njegovi konkurenti naterani da prihvate manje marže. Upravo zbog toga, distributeri su podneli prijavu Antimonopolskoj komisiji, ali, kako kaže Bajalovićeva, za sada se nije odmaklo sa tim, budući da NIS Komisiji još nije dostavio svoj odgovor na optužbe konkurenata.
Drugi „monopolistički“ potez vlade usledio je pošto je Komisija podnela prijavu protiv 10 osiguravajućih kuća koje su sklopile zabranjeni sporazum, dogovorivši se da se vrate na stari način obračuna kasko osiguranja, čime su direktno oštetile vlasnike vozila. Samo nekoliko meseci posle toga, u Srbiji su promenjeni propisi, sa rokom važnosti do ulaska u EU, kojim se osiguravajućim društvima omogućava da prave ovakve dogovore.
Tu je i pitanje zaštite Telekomovog faktičkog monopola. Iako ta kompanija formalno nema monopol nad fiksnom telefonijom još od 2005., država je tek nedavno odobrila jednu licencu za fiksnu telefoniju kompaniji Telenor, kojoj će biti potrebno puno vremena da izgradi svoju mrežu, dok su tenderski uslovi praktično onemogućili kablovskog operatera SBB da učestvuje u nadmetanju, iako je ta kompanija mogla odmah da ponudi usluge fiksne telefonije i tako postane direktni konkurent. Za sledećeg fiksnog operatera, građani će morati da sačekaju bar do 2012., pošto država nema nameru da pre toga odobrava nove licence, iako ima zainteresovanih investitora. Takođe, zanimljivo je i pitanje međunarodnog pristupa internetu, koji je tek nedavno liberalizovan, ali gotovo svi operateri i dalje koriste Telekom kao natprovajdera.
Država je odlučila i da Fijatu da direktni vetar u leđa, odlukom da subvencioniše kupovinu automobila proizvedenih u Srbiji. „Punto“ je od tada zbog niske cene postao najpopularniji model u Srbiji i noćna mora drugih uvoznika automobila, a ekonomisti smatraju da to nije bila dobra odluka vlade, kao ni ostali potezi kojima se suzbija konkurencija u korist pojedinih učesnika na tržištu.
Saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović kaže za Danas da se država umesto da pomaže, ovako pokazuje kao najveći neprijatelj boljeg života i standarda građana. Jedan potez vlade je, kako kaže, doveo do toga da imamo samo skup i nekvalitetan benzin.
– To je suprotno interesu 99 odsto ljudi u Srbiji. Ista je stvar i sa Fijatom, pošto nas država tera da kupujemo „punto“. Koja je logika da preko subvencija, ja kao pripadnik srednje klase poklanjam novac nekom drugom pripadniku srednje klase koji će kupiti taj auto. A, uz to, pošto je „punto“ automobil koji se proizvodi većinski od stranih delova, mi zapravo pomažemo Italijane. Gde je tu pamet – ističe Stevanović.
Vladimir Gligorov, direktor Bečkog insitituta za međunarodne ekonomske studije, kaže za naš list da razne državne subvencije i monopoli koji postoje uz njenu podršku dovode do toga da građani dugoročno plaćaju skuplje, imaju lošiji kvalitet i poreskim davanjima pokrivaju gubitke loših državnih preduzeća ili profit privatnika koji uživaju subvencije.
– Sve ove državne mere su u suprotnosti sa evropskim pravilima o državnoj pomoći i konkurenciji. Svi monopoli u Srbiji su došli u taj položaj u saradnji sa državom ili zato što ona gleda na drugu stranu. Drugi problem je taj što je, recimo u slučaju NIS-a, uredba o zabrani uvoza originalno doneta na šest meseci kao privremena mera zbog tada rasprostranjenog šverca, što je zatim ostalo kao trajna mera. Glavna opasnost sa ovim merama je upravo to da ti posebni tretmani, koji se uvedu kao primereni, posle ostanu da važe trajno. Zastava je decenijama bila subvencionisana i što je to duže trajalo auto je bio gori – kaže Gligorov.
Loš kvalitet
Po mišljenju Vladimira Gligrova, dodatno zabrinjava to što naši monopoli čak nisu ni transparentni jer se ne zna koliko oni zapravo koštaju. „Pošto budžet ne može da se finansira drugačije osim porezima, građani, kao obveznici, plaćaju sve te netransparentnosti i privilegovana stanja. Uz to, oni plaćaju i loš kvalitet, jer su svi subvencionisani proizvodi ispod adekvatnog nivoa kvaliteta jer nema pritiska da se taj kvalitet poboljšava“, zaključuje Gligorov.
Novi primer
Novo narušavanje tržišne utakmice moglo bi uskoro da se desi. Država planira da smanji obaveznu rezervu onim bankama koje povećaju kreditnu aktivnost. Međutim, u Srbiji postoje banke, pogotovo one manje i državne, koje zbog manjka sredstava tome neće moći da odgovore uprkos eventualnoj želji da povećaju nivo kredita. Ostaje da se vidi kako će to uticati na njihov tržišni položaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
