U FOKUSU - Ekonomisti i dalje skeptični prema mogućim efektima najavljenih gotovinskih dinarskih kredita za građane

Jeftin keš podstiče i uvoz strane robe

Autor: A. Milošević

Beograd - Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je da će država uskoro početi sa subvencionisanjem gotovinskih kredita za građane izraženih u dinarima, pri čemu kamatna stopa ne bi trebalo da bude viša od 7,5 odsto za one sa primanjima do 30.000 dinara do 8,95 odsto na godišnjem nivou za građane sa višim zarada, uz poček od godinu dana tokom kojeg će građani plaćati samo kamatu.

Iako većina bankara najavljuje da će učestvovati u ovoj kreditnoj liniji, ima i onih kojima ideja da im država određuje kamatne stope ne odgovara, dok ekonomisti upozoravaju da bi davanjem jeftinog novca građanima u ruke, vlast mogla da nenamerno prouzrokuje veću kupovinu uvoznih artikala, a ne da samo podstakne tražnju za proizvodima domaćeg porekla, što je osnovna namera ovog plana, čiji je krajnji cilj podizanje proizvodnje u Srbiji.

Prema preliminarnim informacijama, država je spremna da subvencioniše keš kredite u ukupnom iznosu od oko 10 milijardi dinara, odnosno oko 100 miliona evra, pri čemu će se pojedinačni krediti odobravati do iznosa od 3.000 evra. Najava da će se u prvoj godini otplaćivati samo kamata, odnosno da će rata biti oko 1.000-2.000 dinara za kredit od oko 300.000, sigurno će privući mnoge, a naročito one koji teško mogu da skupe dovoljno novca za punu ratu koja će biti iznad 10.000 dinara. Međutim, upravo će ih tolika rata sačekati posle prvih 12 meseci otplate, zbog čega bi prema ocenama stručnjaka ove kredite trebalo odobravati uz jednako striktne uslove boniteta klijenta koji važe i za klasične pozajmice. Ovo tim pre što su subvencionisani keš krediti namenjeni upravo građanima sa slabijim primanjima i to u vreme kada nezaposlenost u Srbiji raste, a bez posla najčešće ostaju upravo najmanje kvalifikovani radnici.

Ekonomisti naglašavaju da će tražnja za ovom vrstom kredita verovatno biti velika, ali da je pitanje kakav će biti konačni efekat za privredu, pošto će građani moći da koriste novac i za kupovinu uvozne robe. Analitičar Goran Nikolić, urednik portala ekonomija.org, kaže za Danas da je problem u tome što veća tražnja, do koje će sigurno doći, može da se okrene ka uvozu, pošto će građani kupovati trajna dobra koja se ne proizvode u Srbiji, poput televizora, na primer. On ističe da je za čisto dinarski kredit kamata od oko osam odsto, uz poček od godinu dana, vrlo povoljna, ali da će država morati da plati ostatak kamate bankama, tako da je teško proceniti kakav će biti konačni makroekonomski efekat. Ipak, kako dodaje Nikolić, ako ukupno odobrena svota ovih kredita ne bude prešla 10 milijardi dinara, koliko se pominje da će država subvencionisati, to neće imati drastične posledice, čak i da polovina tog iznosa bude orijentisana ka kupovini uvozne robe, budući da to nije značajna količina novca, sa stanovišta države. Profesor Megatrend univerziteta Vladimir Vučković smatra da će ekonomski efekti ovog plana biti sumnjivi i da je projekat više smišljen kako bi se građanima pokazalo da država brine o njima.

- Keš krediti su uvek namenjeni preživljavanju, odnosno vraćanju dugova i trošenju ostatka novca za neke kućne potrebe poput rođendana, drugih proslava i slično. To znači da će jedan deo tih sredstava otići u prehrambenu industriju. Ali, takvi krediti se koriste i za nabavku bele tehnike i drugih trajnih potrošnih dobara, koji su uglavnom uvoznog porekla, zbog čega je ekonomski efekat u smislu podizanja domaće proizvodnje sumnjiv i na dugom štapu - kaže Vučković.

Po njegovom mišljenju, građani su tokom krize manje uzimali kredite, ali pošto su se novčane rezerve dosta iscrple, moguće je da će uz povoljne uslove koji će im biti ponuđeni, ljudi sada više uzimati subvencionisane kredite. Vučković naglašava da je uvek bio za to da građani sami odlučuju da li će izabrati bolji život uz viši rizik, a ne da im Narodna banka tu mogućnost umanjuje, gušeći kreditnu aktivnost visokim obaveznim rezervama, ali upozorava da država posle ne bi trebalo da pokriva gubitke građana koji ne budu mogli da otplate uzete pozajmice.

Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Ljubiša Jovanović kaže za naš list da je njegova banka uvek podržavala sve državne mere usmerene ka podsticanju proizvodnje i potrošnje i generalno ka izlasku iz krize, „ali kada je kamatna politika banke u pitanju, tu smo apsolutno nezavisni“.

- Odobravaćemo te kredite prema kreditnoj sposobnosti klijenta, a što se nas tiče, kamata može da bude i 7,5 odsto, koliko je predloženo, ako vlada bude garantovala makroekonomsku stabilnost, inflaciju ispod tog procenta i devizni kurs koji neće pasti više od te kamate. Banka mora da obezbedi realnu zaradu od bar jedan odsto na kamatnoj stopi - poručuje Jovanović.

Prema njegovim rečima, to znači da bi inflacija morala da bude šest odsto i da kurs ne padne više od 7,5 odsto godišnje. U suprotnom, kako tvrdi Jovanović, banka bi došla u situaciju da gubi ne samo kamatu, već možda i glavnicu.

U Unikredit banci kažu za Danas da su veoma zainteresovani za učešće u programu subvencionisanih gotovinskih kredita i podsećaju da su od samog početka bili uključeni u Vladine programe kreditnih subvencija. Kako naglašavaju, tražnja za dinarskim kreditima je u konstantnom rastu, pa se tako od početka februara pa do juče, oko 80 odsto klijenata ove banke opredelilo za dinarski kredit. Sličan stav imaju i u Folksbanci. Nenad Lučić, ekspert za razvoj proizvoda Folksbanke, smatra da će najavljena subvencija svakako podstaći tražnju za ovim vidom zaduživanja, prvenstveno preko nižih kamatnih stopa, mada dodaje da njegova banka nije učestvovala u razgovorima sa predstavnicima Ministarstva ekonomije o planovima za uvođenje subvencionisanih keš kredita. „U Folksbanci smo uvek spremni da podržimo sve napore države koji će uticati na poboljšanje kvaliteta života građana“, kaže Lučić za Danas, dodajući da većina građana zavisi isključivo od dinarskih primanja, pa je zaduživanje u domaćoj valuti ekonomski najlogičnije.

Inteza snizila kamate

Banka Inteza saopštila je da je snizila kamate na kredite u dinarima i evrima namenjene stanovništvu. Potrošački krediti u dinarima odobravaće se sa kamatom od 19 odsto, što je za devet procentnih poena niže nego do sada, dok je kamata za gotovinske „laki keš„ kredite u dinarima snižena sa 28 na 22 odsto godišnje. Kamate su niže i na kredite za refinansiranje u dinarima, za kupovinu novih i polovnih vozila, potrošačke kredite indeksirane u evrima, gotovinski kredit u evrima.