Ovogodišnji program subvencionisanja stambenih kredita znatno je povoljniji u odnosu na prošlogodišnji, zbog čega je interesovanje građana u prvih nekoliko nedelja, koliko je prošlo otkad su banke počele da primaju zahteve klijenata za dobijanje ovih zajmova, izrazito visoko. Osim kamate koja je snižena i sada iznosi maksimalno 4,5 odsto plus euribor, za razliku od 4,9 odsto u 2011, krucijalna promena je smanjeno obavezno učešće od samo pet odsto.
Prema rečima bankara, visoko učešće tradicionalno je jedan od glavnih faktora koji odvraćaju građane od uzimanja kredita, pošto je čak i 10 procenata, koliko je bilo predviđeno prošlogodišnjim programom, za mnoge previše.
Za stan vredan 50.000 evra, učešće sada iznosi samo 2.500 evra, što najveći broj onih koji su uopšte dovoljno kreditno sposobni za ovakav zajam, mogu da sakupe. Ranije je za isti kredit bilo potrebno uštedeti 5.000 evra, a ako se uzima klasičan komercijalni kredit, bez subvencije države, obavezno učešće je čak 20 odsto, odnosno 10.000 evra. Zbog toga su danas subvencionisani krediti neuporedivo najpovoljnija opcija za sve koji planiraju kupovinu stana, a mogu da se kvalifikuju za pomoć države. Goran Milićević, izvršni direktor za marketing Komercijalne banke, kaže da je interesovanje građana za subvencionisanim kreditima u njegovoj banci „izuzetno veliko“ i da je čak prevazišlo prošlogodišnju tražnju. S druge strane, kako kaže, zainteresovanost stanovništva za čisto dinarske stambene kredite, koje ova banka uz još nekolicinu konkurenata takođe nudi, „zanemarljiva“, što je posledica visokih kamatnih stopa.
– Ko sme da se usudi da toliko rizikuje da uzme dinarski kredit kada su kamate visoke – kaže Milićević, dodajući da bi inflacija trebalo da deo kamate pojede, ali da je to i dalje isuviše neizvesno za građane.
U Komercijalnoj banci, subvencionisani zajmovi odobravaju se sa nominalnom kamatnom stopom od 4,5 odsto plus šestomesečni euribor. Kredite je moguće dobiti za kupovinu novih stanova, ali i za izgradnju sopstvene kuće, pod uslovom da klijent poseduje pravosnažnu građevinsku dozvolu.
Gotovo identična situacija je u banci Inteza. I tamo kažu da je interesovanje ove godine „dobro i čak veće nego prethodne“. S obzirom na znatno povoljnije uslove kreditiranja u odnosu na program subvencija iz 2011, to ne treba da čudi, čak i sa ovakvom ekonomskom situacijom i rastućom nezaposlenošću.
U Intezi su uslovi za odobravanje subvencionisanih stambenih kredita slični kao u Komercijalnoj banci sa kamatom od 4,5 odsto uvećanoj za šestomesečni euribor, s tom razlikom što se u ovoj banci vrednost euribora usklađuje na svaka tri meseca, a u Komercijalnoj dva puta godišnje. Efektivna kamatna stopa u Intezi iznosi 6,68 odsto.
Za razliku od ranijeg programa, kada je dozvoljena marža banaka bila do 4,9 odsto, nova marža od 4,5 znači da će za kredit od 50.000 evra, građanima rata biti niža za petnaestak evra.
Primer subvencionisanog kredita
Prema uslovima pod kojima se ove godine odobravaju krediti uz podršku države, klijent koji uzme zajam od 50.000 evra, ukupno će na kraju vratiti 81.022 evra. Banka kreditira 37.500 evra, subvencija države je 10.000 evra, a budući vlasnik stana sam mora da obezbedi 2.500 evra učešća.
Za ovakav kredit na 30 godina, mesečna rata u prvih 25 godina iznosi 236,74 evra, a u poslednjih pet godina 166,67 evra. Pre kupovine potrebno je platiti i 1.035 evra za osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, 100 evra za procenu nepokretnosti, do 80 evra na svake tri godine za ponovnu procenu nekretnine, 40 evra godišnje za osiguranje stana, 95 evra za upis hipoteke, 187,50 evra za naknadu banci za administrativne troškove, 30 evra za naknadu NKOSK-u i još par hiljada dinara za druge sitne troškove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
