Privatizacija „Jadrana“ nije iz narko priče

Jadran je krajem 2008. na aukciji kupila porodična zemljoradnička zadruge Libelula za oko pet miliona evra. Privatizacijom tog preduzeća zadruga je dobila 508 hektara obradivog zemljišta pod navodnjavanjem u Novoj Gajdobri i Bačkoj Palanci, uz obavezu obnavljanja mehanizacije. Ostalih 300 hektara, koji se često navode kao predmet te privatizacije, bilo je u državnom vlasništvu, Jadran ih je koristio, ali to nije bilo obuhvaćeno ugovorom i odmah po objavljenoj privatizaciji te parcele zauzeli su lokalni paori.

– To znači da smo zemljište kupili za oko 10.000 evra po hektaru, što je pristojna cena, na šest godina sa kamatom od dva odsto i euriborom koji je tada iznosio oko 5,5 odsto. Međutim, nagli pad kursa dinara doveo nas je do situacije da nismo mogli, nakon plaćene prve rate od 826.000 evra, da izdržimo otplatu zemljišta i mi smo u februaru raskinuli ugovor sa Agencijom za privatizaciju – kaže za Danas Milenko Stojanović, direktor zadruge Libelula, i objašnjava da je nakon završetka privatizacije u toku samo jedne godine evro narastao za gotovo 30 odsto. On dodaje da su do tada sve ugovorne obaveze preduzeća uredno ispunjene, uključujući i obnovu mehanizacije u koju je kupovinom kombajna uloženo i više nego ugovorenih 118.000 evra.

I sama zadruga zapala je u probleme zbog ove privatizacije, jer je menicama garantovala za kredit koji je pre raskida ugovora podigao Jadran, od 89.000 evra. Kada je ugovor poništen, Jadran je ušao u restrukturiranje, a to mu je omogućilo da izbegne sva prispela plaćanja. Kredit nije vraćen, a dug koji je sa glavnicom, redovnom i zateznom kamatom sada premašio 100.000 evra, pao je na teret bivšeg vlasnika. Sada je račun zadruge u blokadi na iznos od 9,7 miliona dinara, a u dogovoru sa bankom, isplaćeno je 2,6 miliona. Dalji opstanak zadruge koja je do kupovine Jadrana poslovala sa profitom, doveden je u pitanje, a nije izvesno da li će sa izlaskom iz restrukturiranja i u aranžmanu sa Al Ravafedom, država preuzeti dugovanja firme i da li će zadruzi biti vraćen novac od već uplaćene jedne rate za povraćaj kredita. To je i predmet spora koji je zadruga Libelula pre dve godine pokrenula protiv Agencije za privatizaciju.

Posledice privatizacije

Zadruga Libelula osnovana je 1993. i u prvih deset godina poslovanja radila je uglavnom sa kooperantima. Nakon toga, obrađivala je oko 3.000 hektara zemljišta koje je uzimano u zakup od države, a u kupovinu Jadrana ušla sa željom da ima i svoje zemljište. U proteklih deset godina, pre raskidanja ugovora o kupovini Jadrana, zadruga je poslovala sa prihodom koji je bio u stalnom porastu i kretao se od 100 do 200 miliona dinara.