Profesionalni upravnici, ipak, nisu obavezni

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Prema ovom Predlogu zakona koji je, prema ranijim najavama, trebalo da bude usvojen do kraja 2015, stambene zajednice same odlučuju da li žele ili ne da posao upravnika obavlja profesionalac. Jedina druga opcija u kojoj će biti razmatrano profesionalno upravljanje u zgradama jeste u slučaju prinudne uprave, odnosno ukoliko po isteku mandata upravniku u zakonskom roku ne bude izabran novi ili ukoliko prijava za upis stambene zajednice nije podneta u skladu sa zakonom.

Naime, i pre nego što je tekst ovog zakona u decembru stigao na javnu raspravu, najavljena obaveza uvođenja profesionalnog upravljanja je podigla najviše prašine. U prvoj verziji teksta zakona pisalo je da se profesionalni upravnik uvodi tamo gde to odluči stambena zajednica, u zgradama sa više od 30 stanova i tamo gde stanari ne mogu šest meseci da se dogovore oko uprave.

U tekstu zakona koji je prošao Vladu i sada čeka da bude usvojen u Skupštini, više nema obaveze uvođenja profesionalaca za upravnike u zgradama sa više od 30 stanova. Jedan od argumenata zbog kog su se razne organizacije pobunile jeste i povećanje troškova. Međutim, u Ministarstvu su tada rekli da je dosadašnja praksa pokazala da to stanarima neće povećati troškove za upravljanje zgradom, ako se u obzir uzmu trenutne cene profesionalnog upravljanja. Kako i upravnici koji nisu profesionalci imaju pravo na naknadu, u Ministarstvu su rekli da otpada argument o drastično skupljem održavanju zgrada kod profesionalnog upravljanja.

Ozbiljne zamerke na raniji tekst zakona imala su i udruženja podstanara, a njihova glavna primedba odnosila se na to da novi zakon ne predviđa ništa za stanodavce, kao ni zakupce, i da čak ne postoji ni „ono malo prava“ koja su imali po starom, odnosno trenutno aktuelnom Zakonu o stanovanju. Međutim, u novom Predlogu zakona ipak nije došlo do smanjenja otkaznog roka, tako da on neće biti kraći od 90 dana, kako je bilo prvobitno predlagano.