Advokati su podeljeni u oceni koliko je realna šansa da zagrebačka INA dobije spor pokrenut pred Privrednim sudom u Beogradu za poništavanje privatizacije Beopetrola, odnosno za povraćaj vlasničkih prava nad imovinom koju je imala u Srbiji. Ali, većina njih smatra da bi to pitanje pre trebalo rešavati kroz politički dijalog između dve države, ocenjujući pri tom da bi sudski spor trajao više godina, a neki čak sumnjaju i u verovatnoću da srpski sud donese presudu u korist hrvatske kompanije.
Novo pitanje u ovom predmetu je zbog čega su hrvatski mediji baš sada otvorili tu priču jer je proces pred Privrednim sudom pokrenut u aprilu ove godine, jedno ročište održano je 31. maja, a sledeće je zakazano za 17. septembar. Spekulacije se kreću od pretpostavke da je to letnja tema pokrenuta zbog nedostatka aktuelnijih, do tvrdnje da je reč o svojevrsnom pritisku na srpsko pravosuđe.
– U redu je što su hrvatski mediji otvorili tu temu jer se treba boriti za svoje, ali istovremeno srpska preduzeća imaju na stotine istovetnih tužbi pred sudovima u toj zemlji, kao i u Sloveniji, BiH ili Makedoniji, i u tim procesima se ništa ne dešava, a niko o njima i ne izveštava. Činjenica je da su mnoge velike firme 90-ih godina imale svoje organizacione delove sa satusom „vlasništva društvene imovine“ u drugim republikama bivše Jugoslavije i da je njihovo funkcionisanje bilo onemogućeno onog trenutka kada su započele tenzije na ovim prostorima. Gotovo istovremeno, u svim sada već samostalnim državama, donete su uredbe kojima je sekvestirana imovina firmi čije je sedište bilo van njih, što znači da je praktično kao društvena imovina bila oduzeta. Zakoni o formiranju preduzeća koji su u to vreme bili važeći u svim republikama, omogućavali su da radnicina referendumu donesu odluku o formiranju samostalnog preduzeća sa društvenom imovinom, pod uslovom da je ono zaokružena poslovna celina. To se desilo ne samo u slučaju INA, nego i mnogih drugih preduzeća koja su imala ogranke, pa su u istom statusu i brojni hoteli i odmarališta na području Hrvatske, kao i imovina fizičkih lica – kaže za Danas advokat Sava Anđelković koji pred Privrednim sudom u ovom sporu zastupa Akcijski fond.
Naš sagovornik naglašava da uredbe koje su donete u svim državama nastalim na tlu bivše Jugoslavije, predstavljaju pravni osnov za transformacije delova firmi koje su potom sprovedene. Tako je imovina INA u Srbiji legitimno prešla na Beopetrol, zatim promenila status u državno preduzeće, oglašeno na tenderu i prodato ruskom Lukoilu. Ta imovina više ne postoji u obliku u kome je izdvojena iz sastava INA, pa je i njeno vraćanje nemoguće, tvrdi advokat Anđelković.
– Ako želimo da objektivno analiziramo sve sporne slučajeve koji su se po ovom modelu pojavili na prostoru bivše Jugoslavije, smatram da se oni mogu rešiti ne kao pojedinačni predmeti pred sudom, nego samo kroz deobu ukupnog vlasništva društvene imovine. Teško je očekivati da bi jedan sud, bez obzira o kom predmetu se radi, mogao doneti neku odluku, ako se pred drugim sudovima vode istovetni postupci, ali se u njima stvari ne pomeraju sa početka – ističe Anđelković.
Upravo nedostatak sudske prakse u ovim slučajevima na čitavom prostoru bivše države, razlog je zbog koga većina advokata smatra da bi pitanje društvene imovine kojom su firme raspolagale trebalo rešiti kroz sukcesiju. „Iako bi pravni argumenti trebalo da imaju prednost, u ovom i sličnim slučajevima radilo bi se o višegodišnjim, iscrpljujućim sudskim procesima, zbog kojih bi mnogo efikasniji način rešenja bio bilateralni dogovor država“, kaže za naš list Branislav Marić iz regionalne advokatske kancelarije Kinstelar.
Advokat Srđan Sikimić kaže Danas da su u svojinskim odnosima sve zemlje bivše Jugoslavije imale iste obligacione propise, a uredbe koje su donete početkom 90-ih, nisu, strogo pravno, osnov za sticanje prava vlasništva. „Na osnovu njih, bila je moguća pojedinačna nacionalizacija imovine, kojom je svaka od država trebalo prvo da stekne pravo vlasništva, a potom da raspolaže tim firmama ili njihovim delovima. Ali, koliko znam, ni u jednom slučaju to nije urađeno konkretno, za pojedinačne firme, osim delimično u Sloveniji, prilikom obračuna za vaučersku privatizaciju“, ističe Sikimić.
Zagreb ćuti sedam meseci
Tužba protiv Srbije nije ništa novo i na sudskim organima je da rade svoj posao, rečeno je juče Tanjugu u Vladi Srbije. Srbija je Hrvatskoj ponudila potpisivanje dvostranog sporazuma o vraćanju imovine koja je ostala na teritoriji druge države, kojim bi se rešila sporna pitanja sukcesije, ali zvanični Zagreb već sedam meseci ne odgovara na tu ponudu, objašnjeno je u Vladi. Sporazumom o sukcesiji bivše SFRJ definisana je njegova primena posle 31. decembra 1990. godine i to po teritorijalnom principu, što znači da imovina zatečena na teritoriji jedne od članica bivše zajedničke države posle tog datuma prelazi u njeno trajno vlasništvo, bez obzira što je vlasnik bilo neko pravno lice iz druge nekadašnje jugoslovenske republike. Ugovor INA o pripajanju delova Beopetrola sklopljen je pre datuma koji je definisan u Sporazumu o sukcesiji i po tada važećim propisima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
