Napad gruzijskih snaga na Chinvali i invazija Rusije u avgustu 2008. mnoge je iznenadio, ali ako se iz ove perspektive analiziraju događaji i izjave aktera, onda se može zaključiti da je rat bio logična posledica, odnosno da je sve vodilo ka tome.
Dragan Štavljanin: hladni mir – kavkaz i kosovo (14)
Danas će u narednih nekoliko nedelja objavljivati delove knjige „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“, autora Dragana Štavljanina, urednika Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa. Autor u knjizi između ostalog analizira uzroke i posledice proglašenja kosovske nezavisnosti i rata u Gruziji, te da li je nezavisnost Kosova presedan ili jedinstven slučaj u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.
Parlament Južne Osetije usvojio je početkom marta 2008. Deklaraciju u kojoj se ističe da „kosovski presedan predstavlja ubedljiv argument” za priznavanje njene sopstvene nezavisnosti. U tom dokumentu se ističe da Južna Osetija ima „sve što je potrebno i atribute demokratske i suverene države zasnovane na zakonu”. Takav stav podržava i stanovništvo te oblasti. Kočijev tvrdi da je politika Gruzije – „stalni genocid nad osetijskim narodom. Ja lično ne mogu da zamislim da Južna Osetija bude deo bilo kakve gruzijske države”.
Iako je EU zatražila od Rusije da ukine blokadu Gruzije, Piter Semnebi, specijalni predstavnik EU za južni Kavkaz, rekao je u oktobru 2006. pred Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta da Gruzija mora „više da razmišlja” kako da se približi Abhaziji i Južnoj Osetiji.
U odsustvu pregovora još tada je ukazivano na opasnost ratne opcije. Tako je Liz Fuler ocenila u junu, dva meseca uoči rata Gruzije i Rusije, da Sakašvili možda razmišlja da je jednostavnije sačekati i izvesti „blic krig” u Južnoj Osetiji posle čega bi separatističko rukovodstvo pobeglo u Severnu Osetiju. „Sakašvili bi mogao da kaže da je uspešno uspostavio kontrolu nad ovom oblašću”.
Istovremeno, u Južnoj Osetiji su sve vreme naglašavali spremnost da ponovo ratuju i brane nezavisnost oružjem. Kočijev je rekao da će Gruzija „uzeti Osetiju samo kada ovde ne bude nijednog Oseta”, a politikolog Alan Džusojev da „Gruzini mogu da nas smeste i u ’kavez od zlata’, ali to nas neće učiniti slobodnima“.
Po završetku rata u avgustu 2008, većina izbeglih Gruzina još se nije vratila u Južnu Osetiju. Vlasti u Chinvaliju uz pomoć Rusije ne samo da ne stvaraju uslove za povratak Gruzina već vrši pritisak na preostale da odu. Kokojti je najavio da će početi da regrutuje u vojsku Gruzine koji žive u Južnoj Osetiji, što je dodatni pritisak na Gruzine da odu.
Rusija je krajem marta ove godine i formalno stavila Južnu Osetiju i Abhaziju pod svoj „vojni kišobran” radi, kako se ističe, zaštite njihovih granica. Istovremeno, južnoosetijske vlasti optužuju gruzijske snage za pogranične incidente, tačnije da pucaju na njihova sela, što Tbilisi odlučno odbacuje. Južna Osetija sprečava posmatrače OEBS-a i EU da uđu na njenu teritoriju i provere te navode, iako je to predviđeno mirovnim planom Sarkozi-Medvedev.
U kojoj meri vlada podozrenje između dve strane, svedoči i činjenica da Južna Osetija i Rusija sprečavaju ulazak na tu teritoriju ne samo međunarodnih posmatrača nego i humanitarnih organizacija. Na pregovorima u Ženevi, njihovi predstavnici su istakli da nema potreba za humanitarnom pomoću. Prema nezvaničnim informacijama, građani Južne Osetije, pa i ruski vojnici, oskudevaju u raznim potrepštinama, naročito tokom zime jer je zbog snežnih lavina prolaz kroz tunel Roki – jedina veza ka Rusiji – bio blokiran.
Ruska novinarka Julija Latinjina smatra da ništa što se dešava u Južnoj Osetiji nema smisla sa stanovišta racionalnog. Prema njenim rečima, Rusija je provukla preko planina poseban gasovod za nepunih 70.000 stanovnika Južne Osetije, u slučaju da Gruzija prekine dotok gasa, koji je koštao 570 miliona dolara. „Situaicja u Južnoj Osetiji podseća na palestinski izbeglički kamp. Južna Osetija, kao i Palestinska oslobodilačka organizacija pre toga, nije država, ni etos niti teritorija. To je posebna forma mutirane vlade u kojoj su stanovnici pretvoreni u militarizovane izbeglice. To su kvazioružane snage kojima vlasti ne dozvoljavaju da se okrenu bilo čemu drugom osim ratu – to je situacija koja vlastima omogućava apsolutnu moć i kontrolu nad novcem kojim raspolažu”.
U takvoj situaciji, prema pojedinim procenama, preti opasnost od novog rata, odnosno intervencije Rusije.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
