Kenanov mistični stav

Dragan Bisenić: Mister X – Džordž Kenan, ambasador SAD u Beogradu 1961-1963. (21)

Knjiga „Gospodin X – Kenan u Beogradu 1961 – 1963“ proizvod je jednostavnog uočavanja da o ličnosti i njegovoj ideji „obuzdavanja“ (containment) – koja je bila osnov američke hladnoratovske strategije i tako presudno oblikovala svet i borbu dve supersile, širom sveta, od SAD preko Kine do Rusije – postoji ogromna literatura, a da na celom području nekadašnje Jugoslavije ne postoji ništa sistematično napisano, uprkos činjenici da je Džordž Kenan službovao kao Kenedijev ambasador u Beogradu. Uz saglasnost autora i izdavača „Klub plus“ objavljujemo najzanimljivije odlomke.

Dok je Tito odgovarao, mladi kongresmen je hvatao beleške poput novinara na brifingu.

– Ja nisam prorok, rekao je Tito odgovarajući na pitanje mladog kongresmena o mogućnosti iznenadnog napada. Ali, da pretpostavimo da Sovjeti zauzmu Zapadnu Evropu, šta će oni s njom da rade? To je isuviše veliko i komplikovano da vladaju njom. Oni su već pod velikim pritiskom da kontrolišu ono što već imaju. Pored toga, komunizam je oduvek propovedao neizbežnost klasne borbe, ali nikada i neizbežnost rata. Ono što bi Sovjeti doista želeli, jeste da Amerikanci izube svoju moć u ratu sa Kinom. U skorije vreme rusko-kineski savez će se raspasti, a Amerikanci se sada ponašaju upravo onako kako Sovjeti žele – uključivanjem u rat na Dalekom istoku u kojem ne mogu da pobede, odgovorio je Tito.

Na povratku u Ameriku, Kenedi je saopštio šta je video u Evropi. Što se tiče Evrope, mislio je da ona nije bitna za Ameriku. „Mi možemo da preživimo bez nje“, rekao je Kenedi. Ismevao je sve evropske zemlje. Jedino poštovanje imao je samo za Jugoslaviju i Španiju: obe su bile diktature. U svom intervjuu Njujork Tajmsu, Kenedi je rekao da bi u slučaju sukoba Jugoslavija bila na strani Zapada, što nije bilo od malog značaja i veoma je dobro prihvaćeno u američkoj javnosti.

Uprkos činjenici da je Kenan bio povezan s Adlajom Stiven sonom i da samim tim nije pripadao užem krugu Kenedijevih saradnika, Kenedi je cenio Kenanovo veliko iskustvo i znanje, pa mu je ponudio da izabere ambasadorsko mesto ili u Poljskoj ili u Jugoslaviji ‘41. Pošto je Kenan proučavao srpskohrvatski jezik, istraživao srednjevekovnu Srbiju i ovladao komplikovanom jugoslovenskom mešavinom jezika, vera i naroda, prirodno je više težio ka Beogradu.

Akademsku karijeru na Prinstonu privremeno ostavio je na stranu i prihvatio postavljenje u Jugoslaviji. Kenanovo postavljenje za ambasadora u Jugoslaviji bilo je značajno predstavljeno u časopisu Tajm zajedno sa novopostavljenim ambasadorima, Edvinom O. Rajšauecy.m u Japanu i Džonom Galbrajtom u Indiji. Postavljanje Kenana, kao ambasadora male, socijalističke, nesvrstane balkanske zemlje, u isti rang sa ambasadorima u Japanu i Indiji ukazuje da je Jugoslavija bila od značaja i da je Kenedijeva administracija bila posvećena izgradnji jakih veza s Jugoslavijom.

Na naslovnoj strani 12. januar 1962. Tajm magazin donosi profi le američkih ambasadora u Japanu, Jugoslaviji i Indiji. Ova postavljenja deo su ispunjenja Kenedijevog predizbornog obećanja da će kao ambasadore naimenovati „najtalentovanije“ Amerikance.

Predsednik Kenedi i Mekdžordž Bandi, predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost, imaju puno poverenje u Kenana. Bili su lično zainteresovani za njegove izveštaje iz Beograda pa su se susreli sa Kenanom pre njegovog odlaska kako bi prodiskutovali situaciju u Jugoslaviji. U suštini, Kenan je u Beogradu trebalo da obezbedi uzajamno korisne odnose Sjedinjenih Država i Jugoslavije i ojača jugoslovensku nezavisnost od Sovjeta, kao i da osnaži američki uticaj na Balkanu.

Magazin Time je ispratio postavljenje Kenana sledećim rečima: „George Frost Kennan, 56., ide u Beograd na poziciju ambasadora u Jugoslaviji. Bio je ambasador u Moskvi (1952. godine) a godinama se bavi proučavanjem komunizma i Rusije. Mnogo je učinio da upozori Sjedinjene Države na opasnosti od sovjetskog posleratnog imperijalizma, a kreator je „politike obuzdavanja“ Trumanove administracije. Kenanovu diplomatsku karijeru 1953, godine prekinuo je Džon Foster Dals, pa Kenan na Institutu Prinston započinje specijalizaciju. U 1957. godini nakratko se bavi „dezangažovanjem“, dakle „neutralizacijom“ Nemačke i, kako bi razoružanjem NATO-a bio postignut spora zum sa Rusima. Kao niko drugi, njegov bivši šef, Din Ačison, baš ume da ga spusti na zemlju. „Gospodin Kenan nikad nije, po mom uverenju, shvatao realne međuodnose supersila,“ rekao je Ačison, „već zauzima vrlo mističan stav u tom smislu.“ Ipak, Titova Jugoslavija idealna je prilika da Kenan spozna prirodu unutrašnjih potresa u okviru komunističkog pokreta u svetu.

Nastavlja se