Kada direktor Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da u 2010. ne bi trebalo očekivati da se bilo šta dramatično, ni pozitivno ni negativno, dogodi na tržištu rada, onda je to razlog za brigu. Takva procena nikako se ne uklapa u sliku očekivanja vlasti da privuku čak tri milijarde dolara investicija u ovoj godini. Te investicije morale bi da donesu nekoliko desetina hiljada radnih mesta, ali bi, to onda moralo da znači i brojna otpuštanja.
Prvi na udaru naći će se zaposleni u državnoj i lokalnoj administraciji, a zvanično će nezaposleni ostati i radnici nekoliko hiljada firmi koje postoje na papiru i koje će nestati u procesu „čišćenja“ statistike. Čak stotinu hiljada radnika zaposlenih u raznoraznoj administraciji država priznaje kao višak. Kada se tome doda i propadanje pojedinih firmi koje nisu uspele da se izbore sa krizom ili prežive privatizaciju, slika je još crnja.
Ono što u Srbiji definitvno ne daje razloga za optimizam jeste procena rasta bruto domaćeg proizvoda od svega 1,5 odsto. S druge strane, ono što ide na ruku vlastima jeste mogućnost da „sakriju“ pravo stanje na tržištu rada, jer tačnu evidenciju o kretanju radne snage ne poseduje nijedna institucija.
To je svakako prilika i da se situacija ulepša. Naime, u obraćanjima medijima u opticaju je „činjenica“ da je lane uz pomoć države posao našlo 120.000 ljudi. Ali, nema podataka koliko je njih taj posao i zadržalo. Pogotovo kada se ima u vidu da je, recimo, projekat „Prva šansa“ morao da pretrpi bitne izmene zbog zloupotreba. Jedan od najupečatljivijih primera bio je slučaj ćerke koja je zaposlila oca i majku od 59 i 57 godina kao pripravnike. Tu su i slučajevi onih koji su samo na papiru bili pripravnici, a firmu nikada videli nisu. Ove godine očekuje se da uz pomoć države posao nađe 118.000 nezaposlenih.
Međutim, zvanična statistika ipak demantuje napore vlasti da ulepšaju sliku. Dok je iz NSZ saopšteno da je broj nezaposlenih u 2009. veći za samo 10.000 (evidencija NSZ), prema podacima Zavoda za statistiku, godišnji prosek zaposlenih u 2008, bio je 1.999.476, a u prošloj godini 1.889.085 ili 110.391 osoba manje. Ipak, u sagledavanju pravog stanja, vlasti se više oslanjaju na Anketu o radnoj snazi, koja i daje bolju sliku. Međutim, ona pokazuje da je u oktobru u Srbiji bilo zaposleno oko 2,59 miliona osoba, a da je 517.369 tražilo posao. Prethodna anketa iz aprila pokazivala je da posao ima 2,64 miliona ljudi, odnosno da je nezaposleno nešto više od 488.000. U oktobru 2008. radnim mestom moglo je da se pohvali 2,8 miliona stanovnika Srbije, dok je posao tražilo 457.205. Za godinu dana to je razlika od 60.164 radna mesta i teško da je do januara mogla bitnije da se popravi.
Sliku zaposlenosti ne može da popravi objektivna prepreka koju priznaju i vlasti Srbije, a reč je o neadekvatnoj obučenosti radne snage. Prvi čovek NSZ izneo je podatak da bi, i da je na raspolaganju 500.000 radnih mesta, posao našlo samo 100.000. Poseban problem je činjenica da je nestručnih lica najviše u najsiromašnijim delovima Srbije.
Prve i ostale šanse
Ono što je direktan obuhvat državnih podsticaja, za sada je relativno skromno. Kroz projekat Prva šansa očekuje se upošljavanje 16.000 pripravnika, kroz javne radove još 5.000, a putem samozapošljavanja otvaranje 1.850 radnih mesta. Mnogo veći obim zapošljavanja očekuje se od organizacije sajmova. Vlasti očekuju da na tim sajmovima posao nađe barem 85.000 radnika. Međutim, ako je suditi prema podacima koji su saopšteni, isti broj radnih mesta bio je ponuđen i na prošlogodišnjim sajmovima, ali je u prvoj polovini godine na taj način do radnog mesta došlo tek nešto manje od 5.000 ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
